Српско село Ратковићи код Сребренице, са 338 становника, нападнуто је 21. јуна 1992. године када је убијено 18 мјештана, укључујући пет жена и три мушкарца старости између 64 и 71 годину, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

Убијени су Обрен /Војислав/ Богићевић /1932/, Станоје /Владислав/ Станојевић /1949/, Десанка /Раде/ Станојевић, која је спаљена у својој кући, Никола /Тодор/ Станојевић /1958/, Раденко /Милорад/ Станојевић /1940/, којем је пререзан врат, Видосава /Лука/ Ђурић /1930/, Видоје /Обрад/ Ранкић /1928/, Милутин /Обрад/ Ранкић /1944/, те Ранко /Обрад/ Ранкић /1933/.

Међу убијенима су Винка /Филип/ Максимовић /1927/, Драгомир /Милорад/ Максимовић /1949/, Радомир /Милорад/ Максимовић /1942/, који је подлегао посљедицама мучења, Цвијета /Ристо/ Милановић /1925/, Новка /Милорад/ Павловић /1945/, Зора /Драго/ Продановић /1941/, Живана /Петар/ Продановић /1966/, Милован /Јосо/ Павловић /1919/ и Милан /Стојан/ Јаковљевић /1920/.

Неколико муслиманских породица криве су за злочине, напад и пљачкање, као и појединци који су идентификовани. Имена су наведена у Меморандуму. Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије.

О злочинима су свједочили Обрен Павловић и Зарја Продановић из села Ратковићи.

Опарци

Опарци /Сребреница/, српски засеок села Брезовица у којем већинско становништво чине муслимани /64 Србина, 462 Муслимана/.

Засеок Опари нападнут је 1. јуна 1992. године и том приликом убијено је шесторо мјештана српске националости.

Убијени су Драгић /Драгутин/ Илић, рођен 1939. године, браћа Ратко /1942/ и Угљеша /1939/ Илић /од оца Момчила/, Живојин /Цвијетин/ Петровић /1917/, Милорад /Драго/ Петровић /1923/ и Дикосава /Драго/ Петровић /1932/, којој је пререзан врат.

Све српске куће, укупно 22, су спаљене.

Напад на засеок извршили су Муслимани из Брезовице и сусједних села Мочевићи, Скендеровићи, Пирићи и Запоље.

Имена су наведена у Меморандуму. Нико није осуђен за ова злодјела ни након што су прошле готово три деценије.

О поменутим дјелима свједочио је мјештанин Милоје Петровић.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.