У Републици Српској прошле године усвојено је деветоро дјеце, што у односу на 2022. годину, када је усвојено седморо, и 2021. годину, када је усвојено троје дјеце, представља пораст броја усвојења.

Наиме, према њиховим подацима, лани су се десила четири случаја потпуног усвојења и пет непотпуног.

Ирена Јолџић, директорица Центра за социјални рад Бањалука, истакла је за "Независне новине" да су прошле године имали два потпуна усвојења дјеце.

- Ми тренутно немамо ниједно дијете које има све законски прописане услове да би могло бити дато на усвојење. Имамо велику заинтересованост за усвојење како становника Бањалуке, тако и других становника Републике Српске и Босне и Херцеговине, односно и држављана који живе и ван БиХ, а који су бх. Држављани - рекла је Јолџићева.

Она је објаснила и која је разлика између потпуног и непотпуног усвојења те додала да је од 1. септембра прошле године дошло до промјена, јер је усвојен нови Породични закон.

- Разлика између потпуног и непотпуног усвојења је да је дијете које се потпуно усваја, по старом закону који је био на снази до 1. септембра 2023. године, дијете до пете године живота. Тада се дјетету мијењају комплетни подаци, у родном листу се уписују имена усвојитеља као родитеља, мијења се ЈМБГ. Након пете године иде непотпуно усвојење и не може се промијенити ЈМБГ и пишу се подаци биолошких родитеља. Од 1. септембра прошле године на снагу је ступио нови Породични закон, гдје је та граница помјерена са пет на десет година. Значи, потпуно усвојење је могуће до десете године, а послије десете је непотпуно усвојење - објашњава Јолџићева.

Према њеним ријечима, потребно је испунити много услова да би се дијете могло усвојити.

- Један од најтежих услова до којег не можемо да дођемо јесте потпис биолошких родитеља да дају сагласност на усвојење. То је одмах препрека и тада се уопште не може ићи у поступак усвојења дјетета, већ се за то дијете мора обезбиједити да оно борави у установи, јер се његови биолошки родитељи не могу бринути о њему. Једини начин да се дође до усвојења дјетета без потписа биолошких родитеља јесте да суд одузме родитељско право родитељима - појашњава она за "Независне новине".

Према новом закону, како наводи Јолџићева, прописано је да се заинтересовани за усвојење дјеце прво јављају центрима за социјални рад, након чега се обавља потпуна анализа потенцијалних усвојитеља те се ти подаци достављају Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.

Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични психотерапеут, истакла је за "Независне новине" да је усвајање дјеце значајан корак који захтијева пажљиву припрему.

- Прије свега, то је емоционална припрема која се односи на очекивања и реалност, односно разумијевања да ће процес прилагођавања можда бити изазован и тежак. Веома је битна отвореност у разговору и искрена комуникација у оквиру породице, гдје ће дјеца имати могућност да слободно изразе и своја осјећања и оно што их можда мучи. Припрема за усвојење захтијева додатно и вријеме, и стрпљење, и ангажман - наводи она.

Према њеним ријечима, професионална подршка може олакшати процес и помоћи у изградњи здравог и срећног породичног усвојења за дијете.

Владимир Васић, социолог, истиче за "Независне новине" да је усвојење дјеце у нашем друштву и даље табу тема.

- И даље је табу тема иако је то, ако се испоштују све законом предвиђене процедуре, једно од најхуманијих реакција појединца које може да има у друштву. Због предрасуда, али и незнања, код нас се и даље о овој веома важној теми говори са много подозрења, али и из угла некаквих негативних конотација и осуде. А најважније у свему томе јесте да усвојитељ и усвојено дијете пруже односно добију љубав која је неопходна - каже Васић.