У сриједу, 24. марта, навршавају се 22 године од почетка НАТО агресије на Србију, односно тадашњу Савезну Републику Југославију /СРЈ/, која је без прекида трајала 78 дана.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

У нападима који су започети 24. марта је, према процјенама различитих извора, погинуло између 1.200 и 2.500 људи, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у западној Европи, а касније и из САД.

Готово да нема града у Србији који се током 11 седмица напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни домаћи и међународни правни стручњаци назвали агресијом, услиједила је послије неуспјешних преговора о рјешењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

Бомбадовање је, послије више дипломатских притисака, окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, да би три дана потом почело повлачење војних и полицијских снага СРЈ са Косова и Метохије.

Савјет безбједности УН је 10. јуна 1999. године усвојио Резолуцију 1244, а на Косово и Метохију је упућено 37.200 војника КФора из 36 земаља, са задатком да чувају мир и безбједност свих.

То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Њемачке, Француске, Италије и САД.

Према тадашњим подацима УНХЦР-а, Косово и Метохију је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а вратило се око 800.000 избјеглих и протјераних Албанаца.

О материјалној штети која је нанијета током бомбардовања изнијети су различити подаци, а тадашње власти у Београду процијениле су је на око стотину милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а.