У Србији статус избјеглице има око 23.500 људи, од којих је око двије трећине из Хрватске, док остали највећим дијелом потичу из БиХ, изјавила је комесар за избјеглице и миграције у Србији Наташа Станисављевић поводом 31 године од једног од најтежих страдања српског народа у злочиначкој хрватској војно-полицијској акцији "Олуја".

Станисављевићева је напоменула да је ова акција 1995. године довела до масовног прогона и страдања српског народа из Хрватске, када је са својих вјековних огњишта протјерано више од 250.000 Срба.

- `Олуја` је једна од најболнијих рана у нашој новијој историји, али и подсетник колико је важно да чувамо истину и да се оваква трагедија више никада не понови - поручила је Станисављевићева.

Она је истакла да је Србија за више од три деценије обезбиједила више од 30.000 трајних стамбених рјешења за породице избјеглица и интерно расељених лица, чиме је око 100.000 људи ријешило своје стамбено питање и започело нови живот, саопштено је из Комесаријата за избјеглице и миграције.

Кроз различите програме економског оснаживања подржано је више од 23.500 породица избјеглих и интерно расељених лица, а само од 2022. године обезбијеђено је 2.596 стамбених рјешења кроз додјелу станова, сеоских кућа и пакета грађевинског материјала, чиме је стамбено питање ријешено за око 7.500 људи.

- Наш циљ је да у што краћем року решимо стамбено питање свих преосталих избегличких породица. Постоји снажна политичка воља и подршка да се то уради, јер желимо да људи који су у Србији пронашли сигурност имају и услове за достојанствен и миран живот . истакла је Станисављевићева.

У саопштењу је наведено да је Србија током ратних сукоба на простору бивше Југославије примила више од 600.000 избјеглица. Према попису избјеглица из 1996. године, 290.667 лица дошло је са територије Хрватске, а више од 400.000 лица стекло је држављанство Србије, што представља један од највећих процеса интеграције избјеглица у Европи.

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.

На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година. Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.