Лазарева субота је крсна слава коју је славио и наш упокојени патријарх Павле. Прославља се увијек тачно осам дана прије Васкрса, а уочи празника Цвијети.

Српска православна црква и вјерници већ су ушли у шесту недјељу Часног поста, због чега се и ова слава увијек прославља са посном трпезом.

Врбица је за православне хришћане празник дјечије радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите дјецу к мени, јер таквих је царство небеско“.

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недјељне литургије, на Цвијети, када се обавља ритуал благосиљања врбе. Врбове гране које се потом дијеле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.

Према предању, Лазар је, као кипарски архиепископ, живио још 30 година по васкрсењу, проповједајући хришћанство. Православни вјерници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону цркве, почиње службама бдења у навечерје Цвјетне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Тај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба. Врбица је увијек суботом, дан уочи празника Цвијети, који је недјељу дана пред Васкрс.

На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и сљедбеници.

У хришћанству тај празник има значење побједе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих вјерника. Васкрсење Лазарево наљутило је првосвештенике и, како каже јеванђелско предање, непосредан је повод за одлуку јудејске скупштине о погубљењу Спаситеља.

Према народним обичајима, у кућу ваља унијети гранчице врбе и коприве. Вјерује се да оне доносе здравље и напредак у дом, а за врбу се сматра да симболизују палмине гране којима су вјерни поздрављали Христа на уласку у Јерусалим.

Постоји доста обичаја широм Србије везаних за овај празник. Тако постоји обичај да ујутро одете на ријеку да се умијете. Из реке затим извадите камичак, ставите га на ногу и шутните га што даље уз ријечи „Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била.“

Поред врбе и звончића, још један важан елемент Врбице јесте свјеже цвијеће, јер обичаји налажу и да се оно тај дан набере а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвијети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

У појединим дијеловима Србије постоји обичај да се организују поворке Лазарица – неудатих, младих дјевојака које су лијепо обучене и богато окићене ишле од куће до куће и певале симболизујући долазак летњег периода. Домаћини би их поздрављали и даривали.