Најмање 160 људи је погинуло, а 300 рањено, у посљедњим сукобима муслиманских сточара са хришћанским фармерима и пољопривредницима око земљишта.

Напад су, наводно, започели сточари муслимани. Историја насиља локалног становништва је дуга, а власти су учиниле мало да спријече даље тензије, наводе организације за заштиту људских права.

Најновији сукоби наоружаних банди хришћанских пољопривредника и муслиманских номадских сточара избили су у више села унутар савезне државе Плато, у централном дијелу Нигерије.

Наизменични напади су започели у недјељу, а борбе су настављене јуче ујутро, због чега локалне власти наводе да ће број жртава вјероватно расти, док нигеријски медији преносе да у појединим мјестима и даље одјекују рафали.

Војска је распоређена по селима и околним градовима, а дио становника погођених мјеста напустио је куће због страха да ће се нападачи вратити.

Маркус Аморуду, из села Мушу, рекао је да је он, као и већина комшија, спавао када су се чули први пуцњи.

- Уплашили смо се, овај пут нисмо очекивали напад. Неколико људи је отето, има рањених, мртвих, заробљених - рекао је Аморуду, преноси "Гуардиан".

Најновији сукоби су најсмртоноснији још од маја 2023. године, када је убијено више од 100 људи.

Власти су саопштиле да су напади, како кажу, локалних банди очигледно били планирани и координисани и да је у сукобима погођено више од 20 различитих заједница у етнички и вјерски разноврсном подручју.

Плато се налази у централном дијелу Нигерије, на линији раздвајања између претежно муслиманског сјевера и већински хришћанског југа.

Представници нигеријског огранка Црвеног крста извијестили су да је најмање 100 погинулих у региону Бокос, а да су борбе настављене и у селима око области Баркин Лади, гдје је до сада идентификовано више од 50 жртава.

Тензије између локалног становништва, махом сточара, фармера и пољопривредника, честе су због борби око пољопривредног земљишта.

Надметање за природне ресурсе појачано је наглим порастом становништва у Нигерији, али и климатским промјенама.

Насиље је учестало од јануара 2018, а само у тој години више од 150.000 становника морало је привремено да напусти домове због сукоба.

У периоду од 2010. до 2020. године у сукобима је страдало више од 15.000 људи, према подацима Афричког центра за стратешке студије, који је ситуацију описао као "највећу безбједносну кризу у историји земље".

Сјеверозападни и централни дио Нигерије већ је дуго под терором бандитских милиција које дјелују из база дубоко у шумама и упадају у села да би пљачкале и киднаповале становнике ради откупа.

Уједно, Нигерија се скоро деценију и по суочава са насиљем џихадиста на сјевероистоку земље, преноси РТС.

Од 2009. године, у сукобима Боко харама и ривала повезаних са Исламском државом, убијене су десетине хиљада људи, а два милиона грађана је напустило домове.

Невладине организације су, у реакцији на најновије сукобе номада и фармера, оптужиле нигеријску владу да ништа није урадила на спречавању даљег насиља.

Бола Ахмед Тинубу, предсједник Нигерије, обећао је у свом мајском инаугурационом говору да ће обезбиједити инвестиције које би омогућиле да се најмногољуднија земља Африке, уједно и њена највећа економија, ухвати укоштац са безбједносним изазовима.

Невладине организације су обећања нигеријског предсједника описале као "празна".