Напокон један добар и мудар потез који нам долази из области образовања државе Србије. У настави српског језика, као примјери су узети стихови модерних и још увијек живућих и живахних пјесника и мушког и женског рода.
И то не било којих пјесника, него оних чије стихове пјевају групе и пјевачи годинама, чији стихови нам се и свјесно и несвјесно врте по глави. Дакле, узети су за примјер вишеструко употребљиви и квалитетни стихови јер су доживјели да буду измелодирани, па се пјевају, што даје посебан квалитет таквим стиховима, пошто нису само пуки стихови за читања и рецитовања на вечерима поезије увијек скромне посјете.
Дрека се подигла да у овом уџбенику револуционарног приступа, није мјесто стиховима које пјева Цеца и које називају “Цецини стихови”.
Малограђани су јако опасан слој људи, назадни су, а гласни и упорни, дакле ефикасно штетни за сваки напредак једног друштва. А при томе још и глупи. Нема горег споја од глупих, а упорних.
Нису то Цецини стихови, Цеца тај посао препушта да за њу ради импресивна и милион пута доказана пјесникиња Марина Туцаковић, која је и написала ове “спорне” стихове. Дакле то су Маринини стихови, а не Цецини.
Еееј, малограђани, ни за сељаке нисте, а камоли грађане и да се ваш став узима у обзир, осим као лош примјер. Сељани из највеће забити су за вас академска елита српског народа.
Поред одличних Марининих стихова ту су и одлични стихови које пјевају и осмислили су их познати југославенски рокери из Србије: YU група, Бајага и Рибља чорба. Можда се могао ту наћи и који стих Душка Трифуновића или Горана Бреговића родоначелника стихоклепства у рок музици који су ударили темеље и подигли ниво писања текстова за популарну модерну “народну” музику, познату као рок.
У овој причи незаобилазан је и Ђорђе Балашевић, али због свог некарактерног понашања и омаловажавања српског језика ипак му није мјесто у сферама гдје се изучава српски језик.
Ово што је неко урадио да се осавремени настава и заинтересују наши млади потомци за нашу српску културу и на примјеру модерних стихова учи језик на настави, је просто генијалан потез.
Марининим стиховима је овдје мјесто поред осталих и немој ко да је ово мијењао (види слику). И не кењајте више, малограђани, идите упропаштавати неке друге средине, доста сте нас.
Аутор: Душко Бошковић