У нападу на сребреничко село Залазје који се десио на Петровдан 1992. год. заробљен је, мучен па окрутно убијен судија Слободан Илић, који је имао 46 година.

Слушајући свједочанство зликоваца који су присуствовали Слободановом убиству, не могу а да се не сјетим јасеновачког мученика, старца Вукашина Мандрапе који је, док му је усташа одсијецао уши и нос прије него што га је заклао, мирно рекао: "Само ти ради свој посао, сине."

Ненаоружан и свезан, Слободан је преживио страшне муке и тортуре и то лично од Насера Орића. Ибран Мустафић је у својој књизи "Планирани хаос" пренио Орићеву исповјест о убиству судије:

- Кад смо, ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса... Гледао је у мене и није проговорио ни ријеч. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, па провртио. Није ни запомагао. После сам ударио у друго око... Нисам могао да вјерујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, па сам га одмах преклао.

Судија Слободан Илић из Сребренице имао је 46 година када је убијен на Залазју, на Петровдан 1992. године. Од тада, па наредне двије деценије, његова породица, супруга Јелица и синови Владо и Ацо ништа о њему нису знали.

Пронашли су га са још осморицом мјештана Залазја на депонији код Сребренице, под џаковима смећа и земље. Обдукција је потврдила идентитет. Сахрањен је га на Градском гробљу у Братунцу.