Без обзира на то што већ неколико година ученици који се уписују на дефицитарна занимања у средњим школама у Српској добијају 100 КМ стипендије те бесплатне аутобуске карте, број оних који се уписују на ова занимања ипак стагнира, те се не чини да ће се нешто промијенити.

Наиме, из Министарства просвјете и културе Републике Српске навели су да се ове године око 550 ученика уписало на дефицитарна занимања.

- Број ученика уписаних у дефицитарна занимања креће се у распону од 550 до 600 у протекле три године, када је и почело стипендирање дефицитарних занимања - рекли су за "Независне" из Министарства.

У овој школској години на листи дефицитарних нашла су се занимања: каменорезац-керамичар, извршилац радова на саобраћајницама, пекар, месар, бравар-заваривач, конобар, кувар, столар, ауто-електричар, механичар мехатронике, пнеуматике и хидраулике, агропроизвођач те прехрамбени прерађивач, електричар-електроинсталатер, обрађивач метала резањем, алатничар, механичар гријне и расхладне технике, возач моторних возила, електричар телекомуникација и ауто-механичар.

Љубан Бајић, директор Грађевинске школе у Бањалуци, за "Независне" каже да од ове године постоји смјер каменорезац и керамичар као заједничко занимање, а гдје је уписано шест ученика.     

- Први пут је ове године уписано шест ученика, а имамо и други разред молер суве градње - молер и фасадер, гдје је 12 ученика, а гдје су такође два комбинована занимања. Годинама није уопште било одзива за дефицитарна занимања грађевинске струке, тако да је успјех што смо и њих успјели уписати. Изгледа да је дошла свијест до родитеља и ученика да је будућност у дефицитарним занимањима и да има посла на тржишту рада - рекао је Бајић.

Како каже, он се нада да ће бити још веће интересовање у наредним годинама, јер су ово, истиче, ипак добро плаћена занимања.

И Бојан Бакал, директор Пољопривредне школе у Бањалуци, истиче да ова школа има два дефицитарна занимања, а то су пекар и месар.

- Већ годинама Влада РС субвенционише та дефицитарна занимања, и то тако што ученици добијају 100 КМ и бесплатну карту. Ми смо ове године, нажалост, уписали комбиновано одјељење пекар-месар, гдје имамо седам, односно осам ученика. Иначе, било који трећи степен је мање-више у дефициту, а имате ситуацију да школе имају уговоре са послодавцима, гдје је ученичка пракса плаћена. Рецимо, имамо ситуацију да месар има стипендију, а уз то и плаћену праксу, те они на мјесечном нивоу имају од 400 до 500 КМ - истакао је Бакал за "Независне".

Додаје да се мали број ученика уписује на ова занимања, јер родитељи праве проблем те објашњава да они желе да им дјеца имају четврти степен образовања.

Према ријечима Саше Тривића, предсједника Удружења уније послодаваца Републике Српске, стипендирање је изгубило смисао када се ради о мотивацији дјеце.

- Питање је јесу ли они који се упишу на та занимања заиста заинтересовани или је то због стипендије. Једноставно, постоје занимања гдје неће нико да ради и вјероватно ће се она временом угасити, тако да остаје сваком послодавцу или да преквалификује радника или мотивише ученике стипендијом фирме - истакао је Тривић за "Независне".

Међутим, како каже, вјероватно нема мјера које могу помоћи да се тај број дефицитарних занимања повећа.

- Дјеца неће да иду за пекаре, а разлог нису плате, већ је, изгледа, срамота радити неке послове - нагласио је Тривић.

Аутор: Николина Алексић