На данашњи дан, 1917. године, на српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, сахрањен је велики српски пјесник Милутин Бојић.
У част овог великог пјесника, чланови Драмско-рецитаторске секције Средњошколског центра "Пале", са професорима српског језика и књижевности Драганом Гутаљ и Дијаном Гранић, осмислили су приредбу која је изведена у просторијама школе.
- Иако је живио само 25 година, иза Бојића је остао богат стваралачки рад, драме, пјесме, књижевне критике, позоришне рецензије, путописи и литерарни чланци. Оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. Опјевао је патње и страдања српског народа у Првом свјетском рату. Са српском војском преживио је Албанску голготу и агонију умирања на грчком острву Виду гдје је од посљедица исцрпљености, глади и болести умрло око 11000 српских војника, а пошто није више било мјеста на копну, њих 7000 сахрањено је у Јонском мору. Потресен тим призорима, Бојић је написао једну од најљепших родољубивих пјесама у српској књижевности „Плаву гробницу" - навели су из ове школе.
Фото: sscpale.net
"Плаву гробницу" је рецитовала ученица Младена Петровић, док су презентацију о Бојићевом животу и дјелу припремиле Миа Лучић и Каћа Југовић.
- Иако се у Бојићевом стваралаштву издвајају родољубиве пјесме, његов стваралачки опус је шаролик и богат темама и мотивима. Настојао је да свој пјеснички израз доведе до савршенства. Његов стих је ритмичан, звучан, добро обликован, изражајно богат, раскошан у сликама и снажан у осјећањима. Ђурђина Гајовић, Андреј Ћирић, Ана Шкобо, Кристина Лопатић, Марија Лучић, Бојана Секулић, Анђела Радовић, Софија Ђорђић и Хелена Бојанић рецитовали су Бојићеве пјесме: „Лепота", „Химна", „Као Прометеј", „Без домовине", „Салома", „Очи", „Молитва", „Сонет XIV" и „Сонет XVI" - додали су.
Фото: sscpale.net
Из ове школе су поручили да се поносе прецима и да се диве њиховом пркосу и самоодрицању, као и да је сјећати се, памтити и знања преносити будућим генерацијама.
За ову прилику чланови Тима за оплемењивање школских просторија, Лука Космајац, Анђела Радовић и Дајана Делипара, насликали су мурал Милутин Бојић и Плава гробница.