Учионице остају без ђака, али и наставника

06.06.2025. 14:44
0
ИЗВОР: glassrpske.com

Константан пад броја основаца прати и смањење наставничког кадра, а отежани услови рада и све учесталији напади на просвјетне раднике доводе до тога да у учионицама све чешће остају они који су стекли право на пензију.

Према подацима Републичког завода за статистику, у редовним основним школама у школској 2024/25. години било је запослено 7.779 наставника, што је благо смањење у односу на претходну школску годину, када их је било 7.803.

Истовремено, настављен је и пад броја ученика и у текућој школској години евидентирано је 81.940 основаца, што је за 1.413 мање него 2023/24. године.

Издваја се и податак да је број наставника старијих од 64 године порастао те их је у овој школској години у радном односу било 19, за троје више у односу на лани. Да у образовном систему недостаје младих наставника, посебно стручњака за природне науке, потврђују и директори школа из различитих крајева Српске.

Предсједник Актива директора основних школа на подручју Семберије Предраг Рачановић за "Глас" каже да је проблем недостатка стручног кадра посебно изражен у подручним одјељењима, док у градским школама тренутно не постоје озбиљнији кадровски изазови.

- Просвјета је, када је ријеч о платама, дуго била запостављена, али су у посљедњих неколико година примјетна побољшања. Ипак, главни проблем је што је у данашње вријеме све теже радити у школи, изазови се само нижу. Постоји доста неразумијевања на релацији наставник - родитељ - ученик, а присутан је и одређени броја родитеља који не траже знање, већ високу оцјену за своје дијете - наводи Рачановић.

Он упозорава да све оно са чим се суочавају просвјетари утиче на то да се мали број младих одлучује за наставничка занимања.

- Сви заједно морамо тражити рјешења да бисмо унаприједили образовни систем, јер у супротном за десетак година можемо се наћи у још тежој ситуацији - закључује он.

Сличан став има и предсједник Актива директора основних школа из Лакташа, Градишке, Српца и Прњавора Радослав Савановић, који истиче да је наставнике математике, хемије, физике и техничког образовања већ сада готово немогуће наћи.

- За сада се некако сналазимо, али питање је шта ће бити у наредним годинама када ти наставници оду у пензију. Све је мање поштовања према просвјетним радницима, а услови рада и зараде не мотивишу младе да се одлуче за ову професију - каже Савановић.

Додаје да се проблем продубљује исељавањем становништва.

- Само у нашим локалним заједницама у посљедње четири године имамо 220 основаца мање. То није занемарљиво и тај тренд ће, нажалост, бити настављен - рекао је он.

Да је образовни систем у све озбиљнијој кризи потврђује и предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић, који каже да је интересовање младих за студије који воде у просвјету минимално, што је директна посљедица ниских плата и лошег друштвеног статуса наставничке професије.

- Чињеница је да се на ове факултете уписују у све мањем броју, јер су плате недовољне, а однос друштва према учитељима, наставницима и професорима је све гори. Свједоци смо случајева насиља, као што је недавни инцидент у Гацку, али и сличних дешавања у Бијељини и окружењу - истакао је он и нагласио да се мора више говорити о значају просвјете, као стуба друштва, али и морају обезбиједити бољи услови рада и адекватне плате.

Не смије се дозволити да било ко, сматра он, врши насиље над запосленима.

- Млади све то виде. Они су свјесни да је просвјетарски позив тежак и недовољно цијењен. Гледајући да неки људи са далеко мање школе живе боље од наставника, логично је да се све мање њих одлучује за овај пут - појаснио је Гњатић, додајући да су управо због таквих околности школе принуђене да ангажују пензионере, јер другог избора немају.

- Срећа је што су ти људи и физички и ментално способни да наставе рад, али то није дугорочно рјешење - упозорава Гњатић.

Ученици са сметњама у развоју

У билтену "Основно образовање", који је припремио Завод за статистику РС, наведено је да је на почетку актуелне школске године редовну наставу похађало 2.099 ученика са сметњама у развоју, што је повећање у односу на претходну годину, када их је било 1.761.

У Српској постоје четири основне школе за дјецу са сметњама у развоју, а наставу у овим установама у школској години на измаку похађа 406 ђака, за 51 више него претходне године.

Коментари 0
Повезане вијести
Ни након 33 година нема правде за српске жртве убијене у Залазју на Петровдан Ни након 33 година нема правде за српске жртве убијене у Залазју на Петровдан
Просјечна плата одлична за статистику, катастрофа за живот Просјечна плата одлична за статистику, катастрофа за живот
Наш град богатији за три становника Наш град богатији за три становника
Најчитаније
  • Обиљежена крсна слава и 35 година постојања Српске демократске странке (ФОТО)
    7h 28m
    0
  • Свеепархијски сабор у спомен на свештеномученике дабробосанске 19. јула у Биљешеву код Какња
    6h 22m
    0
  • Лиле на Романији окупиле "и старо и младо"
    22h 54m
    1
  • Миличевић планира да избјегне своју одговорност на Скупштини СДС-а?!
    21h 53m
    4
  • Бјелица: Најстрадалнија општина у рату, напредак у миру
    3h 52m
    3