Константан пад броја основаца прати и смањење наставничког кадра, а отежани услови рада и све учесталији напади на просвјетне раднике доводе до тога да у учионицама све чешће остају они који су стекли право на пензију.

Према подацима Републичког завода за статистику, у редовним основним школама у школској 2024/25. години било је запослено 7.779 наставника, што је благо смањење у односу на претходну школску годину, када их је било 7.803.

Истовремено, настављен је и пад броја ученика и у текућој школској години евидентирано је 81.940 основаца, што је за 1.413 мање него 2023/24. године.

Издваја се и податак да је број наставника старијих од 64 године порастао те их је у овој школској години у радном односу било 19, за троје више у односу на лани. Да у образовном систему недостаје младих наставника, посебно стручњака за природне науке, потврђују и директори школа из различитих крајева Српске.

Предсједник Актива директора основних школа на подручју Семберије Предраг Рачановић за "Глас" каже да је проблем недостатка стручног кадра посебно изражен у подручним одјељењима, док у градским школама тренутно не постоје озбиљнији кадровски изазови.

- Просвјета је, када је ријеч о платама, дуго била запостављена, али су у посљедњих неколико година примјетна побољшања. Ипак, главни проблем је што је у данашње вријеме све теже радити у школи, изазови се само нижу. Постоји доста неразумијевања на релацији наставник - родитељ - ученик, а присутан је и одређени броја родитеља који не траже знање, већ високу оцјену за своје дијете - наводи Рачановић.

Он упозорава да све оно са чим се суочавају просвјетари утиче на то да се мали број младих одлучује за наставничка занимања.

- Сви заједно морамо тражити рјешења да бисмо унаприједили образовни систем, јер у супротном за десетак година можемо се наћи у још тежој ситуацији - закључује он.

Сличан став има и предсједник Актива директора основних школа из Лакташа, Градишке, Српца и Прњавора Радослав Савановић, који истиче да је наставнике математике, хемије, физике и техничког образовања већ сада готово немогуће наћи.

- За сада се некако сналазимо, али питање је шта ће бити у наредним годинама када ти наставници оду у пензију. Све је мање поштовања према просвјетним радницима, а услови рада и зараде не мотивишу младе да се одлуче за ову професију - каже Савановић.

Додаје да се проблем продубљује исељавањем становништва.

- Само у нашим локалним заједницама у посљедње четири године имамо 220 основаца мање. То није занемарљиво и тај тренд ће, нажалост, бити настављен - рекао је он.

Да је образовни систем у све озбиљнијој кризи потврђује и предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић, који каже да је интересовање младих за студије који воде у просвјету минимално, што је директна посљедица ниских плата и лошег друштвеног статуса наставничке професије.

- Чињеница је да се на ове факултете уписују у све мањем броју, јер су плате недовољне, а однос друштва према учитељима, наставницима и професорима је све гори. Свједоци смо случајева насиља, као што је недавни инцидент у Гацку, али и сличних дешавања у Бијељини и окружењу - истакао је он и нагласио да се мора више говорити о значају просвјете, као стуба друштва, али и морају обезбиједити бољи услови рада и адекватне плате.

Не смије се дозволити да било ко, сматра он, врши насиље над запосленима.

- Млади све то виде. Они су свјесни да је просвјетарски позив тежак и недовољно цијењен. Гледајући да неки људи са далеко мање школе живе боље од наставника, логично је да се све мање њих одлучује за овај пут - појаснио је Гњатић, додајући да су управо због таквих околности школе принуђене да ангажују пензионере, јер другог избора немају.

- Срећа је што су ти људи и физички и ментално способни да наставе рад, али то није дугорочно рјешење - упозорава Гњатић.

Ученици са сметњама у развоју

У билтену "Основно образовање", који је припремио Завод за статистику РС, наведено је да је на почетку актуелне школске године редовну наставу похађало 2.099 ученика са сметњама у развоју, што је повећање у односу на претходну годину, када их је било 1.761.

У Српској постоје четири основне школе за дјецу са сметњама у развоју, а наставу у овим установама у школској години на измаку похађа 406 ђака, за 51 више него претходне године.