Амерички научници тврде да је висок унос угљених хидрата и бјеланчевина - рецепт за дуговјечан живот.

Према новој студији, таква исхрана/дијета осигурава око 30 одсто енергетских потреба човјека.

Ријеч је о високим уносима угљених хидрата из нерафинисаних извора те ниском, али довољном уносу бјеланчевина из углавном биљних извора.

У идеалном случају, сви дневни оброци били би унутар временске зоне од 11-12 сати, уз, дневно, један период "поста".

Такође, наводе научници, петодневни циклус "поста", односно прехране која опонаша пост, свака три до четири мјесеца може помоћи у смањењу инсулинске кризе, крвног притиска и других фактора ризика за особе са повећаном могућношћу оболијевања.

Научници су проучавали бројну научну литературу - стотине студија у којима су истраживане теме о прехрани, болестима и дуговјечности људи, али и лабораторијских животиња.

Они су спровели и властиту студију о храњивим материјама и старењу. Њихова анализа укључивала је и популарне дијете попут кетогене дијете, рестрикције укупног броја калорија, медитеранске дијете те вегетаријанске и веганске дијете.

Студија обухвата и преглед различитих облика поста и испитивање података о животном вијеку из епидемиолошких студија.

Ту су сабрана и истраживања повезана са специфичним прехрамбеним факторима који утичу на генетске факторе који регулишу дуговјечност, а дијеле их животиње и људи.

Прехрана која се, према овом истраживању, повезује с дуговјечношћу, требала би се састојати од пуно махунарки, цјеловитих житарица, поврћа и рибе, добре количине орашастих плодова и маслиновог уља.

Такође, препоручује се и мало тамне чоколаде и врло мало бијелог меса, а савјетује се избјегавање црвеног и прерађеног меса и рафинираних житарица те ниски нивои шећера.

Истраживање је објављено у научном часопису "Сел".