Укидање накнаде коју функционери примају након истека мандата, такозваног „бијелог хљеба“, опет ће бити предмет расправе у Народној скупштини Републике Српске. Власт и опозиција декларативно се залажу да ту накнаду треба укинути, али се и ограђују да све треба „системски урадити“.

Посланик Уједињене Српске Милан Петковић до љета ће Народној скупштини, по други пут, предложити на усвајање Закон о измјени Закона о радним односима у државним органима и Закон о измјенама Закона о статусу функционера јединица локалне  самоуправе.

- То су закони који се тичу укидања „бијелог хљеба“. То сам већ предлагао и већина је одбила позивајући се на формалне недостатке тих закона, ја ћу их поново предложити, па нек одлуче. Прошли пут нисам баш наишао на подршку ни власти, ни опозиције, а сматрам да је то привилегија које посланици и комплетно политичари не желе да се одрекну. Тражићу да се укине и за државне и за локалне функционере - истакао је Петковић.

Додао је да до љета планира да поменуте законе упути у парламентарну процедуру.

Замјеник предсједника Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини РС Срђан Мазалица рекао је да је накнада „бијели хљеб“ дата као право политичара у односу на друге запослене у државним и локалним институцијама.

- Треба радити на томе да се политичари изједначе с осталима, односно размотрити и наћи одговарајућа системска рјешења која ће ићи у правцу смањења тих накнада, али и омогућити транзицију људима до проналаска новог посла. У свијетлу актуелне кризе у свијету и потреба финансирања из Буџета, терет кризе треба да подијеле сви - казао је Мазалица.

Замјеник предсједника Клуба посланика СДС-а Недељко Гламочак рекао је да се укидање „бијелог хљеба“ увијек спомиње у предизборној години.

- Кроз закон о сукобу интереса се све треба регулисати, па и „бијели хљеб“, овако је то покретање измјена закона чисти популизам и не доводи до било каквог рјешења. Мислим да је то један непотребан намет, као и многи други који би се могли „скинути“, као што је и примање из Буџета по више основа, а с друге стране трпе борци и друге социјалне категорије. То све треба ријешити кроз закон о сукобу интереса, то би било темељно, системско рјешење, а овако је само популизам - казао је Гламочак.

Центар за истраживачко новинарство је направио регистар „бијелог хљеба“ и утврдили су да предсједници, премијери, министри, њихови замјеници и савјетници те посланици и руководиоци неких државних институција могу примати плату и након окончања мандата.

- Државни и федерални функционери могу уживати право на „бијели хљеб“ годину дана након истека мандата. Свим функционерима у Републици Српској, Западнохерцеговачком кантону те савјетницима у ФБиХ одобрена је исплата такве накнаде, најдуже пола године. Плату могу примати док не нађу други посао или не оду у пензију. Функционери добијају „бијели хљеб“ чак и ако су смијењени или ако на функцији проведу макар један дан. Није ограничено ни колико пута иста особа може то право користити - навели су у ЦИН-у.