Породице страдалих и рањених у НАТО бомбардовању Мурина 1999. године су још једном од црногорског Специјалног државног тужилаштва затражиле да овај злочин буде укључен у стратегију о поновној истрази ратних злочина који су се десили у Црној Гори у току деведесетих година прошлог вијека.

Бојан Коматина је у име породица страдалих и рањених нагласио да су једино жртве из Мурина и зличин НАТО-а изопштени из те стратегије, пише Срна.

Он је са обиљежавања 27 година од НАТО бомбардовања Мурина апеловао да се испита зашто надлежни у Црној Гори нису обавијестили грађане да ће Мурино бити бомбардовано.

Како апелује тражи да се испита ко је и зашто од НАТО злочинаца поручио и наручио бомбардовање Мурина, а прије свега, треба да се истражи ко од, рећи ћу, домаћих издајника није обавијестио грађане Мурина о томе да ће бити бомбардовање, а зна се да су имали такве информације- поручио је Коматина

Однос државе према муринским жртвама се, како оцјењујеје, промијенио након политичких промјена у Црној Гори.

- Овдје данас имамо представнике највиших државних институција, који, као и претходних неколико година, полажу вијенце на спомен-обиљежје страдалим, за разлику од периода прије 2020. године, када за двије деценије овдје нисмо имали ниједног представника државних институција - рекао је Коматина, преноси Срна.

Током НАТО бомбардовања некадашње Савезне Републике Југославије 30. априла 1999. године, варошица Мурино, смјештена између Андријевице и Плава, доживјела је стравично разарање и страдање невиних цивила, међу којима троје дјеце.

Тада су од пројектила бачених из ваздуха погинули Манојло Коматина, Мирослав Кнежевић, Милка Кочановић, Вукић Вулетић, Јулија Брудар и Оливера Максимовић, док су рањени Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велике, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Славко Мирковић из Грачанице, Васко Чејовић из Берана и Данило Јокић из Велике.