Упокојила се мати Теоктиста!

Тужна вијест опхрвала је у понедjељак увече најприје Србе родом из Ђаковице, гдје је ова храбра и пуна љубави монахиња била игуманија манастира Успења Пресвете Богородице и чувар српства у граду подно Паштрика и Проклетија, а потом и наше сународнике на КиМ као и широм централне Србије.

Све који су о њој и њеним дјелима чули барем и двије-три ријечи.

У манастирској цркви у Ђаковици, епископ рашко-призренски Теодосије служио је јуче ујутру литургију и мали помен игуманији. Како је саопштила епархија, мати Теоктиста (Полексија Кастратовић) својим духовним ликом, подвигом, љубављу, вјером и молитвом оставила је неизбрисив траг у душама свих који су имали част да је упознају. Уписала се за вријеме свог земаљског живота у вјечну књигу живота Христа Спаситеља, коме је посветила свој живот.

Мати Теоктиста и монахиње манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици добитнице су специјалне сребрне плакете "Вечерњих новости" у акцији "Најплеменитији подвиг године" за чување вјере, огњишта и светиње, као једини преостали Срби у граду који живе у зидовима опасаној богомољи, а изван капија и порте не излазе без организоване пратње.

У њихово име плакету је примила Симонида Поповић Ашанин из Ђаковице. Она је за "Новости" јуче рекла:

- Дочекивала нас је и испраћала, тешила нас и молила се Богу за све расељене Србе из нашег града. Молила се за наш повратак, али и за читав народ на КиМ.

Мати Теоктиста је рођена 12. јула 1936. у ђаковичком селу Битеш као најмлађе од шесторо дјеце побожне породице Кастратовић. На крштењу је, од кума црквењака, добила име Полексија.

Школовала се у Беранама, Пећи и Вишеграду, а у Призрену је завршила Педагошку академију и радила као учитељица. Послије 22 године рада добила је отказ јер је умјесто Комунистичке партије изабрала цркву. С благословом тадашњег епископа Павла долази у Храм Успења у Ђаковици и остаје наредне четири деценије.

Вратиће се Срби у Ђаковицу

За све расељене Ђаковчане, који су морали да напусте свој гра,д била је кандило које се никада није гасило, али и вјера и нада у повратак.

- Сигуран сам да дијелим мишљење свих расељених Ђаковчана: да је била покровитељка и заштитница Ђаковице. Молила се за наш повратак. У обновљеном храму казала ми је: "Вратиће се Срби у Ђаковицу", и увек је то понављала када ме види - рекао је за "Новости" Миленко Јовановић, предсједник Привременог органа Општине Ђаковица.

Недавно, за Велику Госпојину била је прилика да је Ђаковчани, који су отишли на храмовну славу, виде посљедњи пут. Иако тешко болесна, устала је да се причести. 

Тешке године рата, од 1998. до 1999, као и послијератне, провела је уз цркву у Ђаковици у којој је пружала уточиште невољницима и храбрила народ. У то вријеме јој се придружило још пет старијих жена, Српкиња из Ђаковице, које су под заштитом Кфора живјеле при светињи. У мартовском погрому 2004. године црква и парохијска кућа у којој су живјеле потпуно су уништене. Евакуисане су у Високе Дечане. Послије пет година, 26. априла 2009, вратиле су се у Ђаковицу у обновљен парохни дом. У међувремену је започела обнова храма који је завршен 2011, када је црквени комплекс проглашен манастиром. Тада је сестра Полексија добила име по преподобној Теоктисти Пароској и именована за игуманију.

Пише: Драгана Зечевић