Педијатри, али и дјечији стоматолози промовишу искључиво дојење у првих шест мјесеци и наставак дојења до краја друге године дјететовог живота, или колико год  дуго и мајка и беба то желе.

Мајчино млијеко је нутритивно савршена храна за новорођенче и најбоље што му се може понудити за добар почетак у животу. Мајчино млијеко, поред протеина, масти и угљених хидрата, садржи много антитијела, леукоцита и хормона важних за бебин имунитет, али и когнитивни развој.

Дојење је најбољи начин за емоционално повезивање мајке и дјетета због лучења хормона окситоцина. Смањује ризик од синдрома изненадне смрти дојенчета, дијабетеса, гојазности, упале уха, астме, алергија, гастроинтестиналних и других обољења код бебе. Смањује ризик од рака дојке и јајника код мајке.

Осим тога, дојење је важно за правилан развој лица, вилица и усне шупљине, за правилан загриз, дисање и гутање. На раст и развој лица и вилица јако утичу генетски, али и околни фактори. Дојење утиче на мишиће за жвакање и тако подстиче правилан раст и развој лица и вилица, правилне односе између вилица и смањује ризик за развој ортодонтских неправилности. Покрети језика приликом сисања дојке су важни за правилно гутање, положај зуба и обликовање тврдог непца.

Кад је ријеч о ризику за настанак каријеса код продуженог ноћног дојења, мишљења су подијељена. Мајчино млијеко садржи лактозу, тј. млијечни шећер, који је потенцијална храна за кариогене бактерије. Међутим, сматра се да имунолошки фактори из млијека надјачавају овај ризик.

Већина истраживача се слаже око тога да дојење у првој години живота има каријес-протективни учинак. Након прве године живота, дјеца конзумирају различите врсте хране и врло често слаткише, сокове, грицкалице и другу кариогену храну. Из тог разлога, тешко је процијенити ризик јер постоји пуно фактора (прехрамбене навике у току дана, ноћна храњења, орална хигијена итд.).

Ноћу је лучење пљувачке смањено и изостаје учинак самочишћења усне шупљине. Генерално би, са стоматолошког становишта, било идеално да се беби након сваког оброка, па и ноћних подоја, оперу зуби. Препоручује се избјегавати кориштење рафинисаних шећера до краја друге године живота и почети с редовним стоматолошким прегледима већ након првог рођендана.

Да ово не би био још један текст који наглашава само дојење, мајке које из било којег разлога не могу/не желе да доје своје дијете - не брините. Наука се потрудила да максимално имитира и састав мајчиног млијека, али и саме флашице, тачније дуде, које доводе до нормалног развоја вилица и лица. У том случају је важно да сазнате које су дуде најбоље, како да знате да ли је добар хват и правилни покрети језика, усана и образа и слично. Посавјетујте се са педијатром и стоматологом да бисте добили потребне информације, пишу Независне.