На тржиште Босне и Херцеговине за осам мјесеци ове године увезено је воде и сличних напитака у вриједности од 214.669.057 КМ, док је истовремено извезено воде вриједне 51.265.966 КМ.
Дефицит у овој области, према ријечима економиста, најбрже могу ријешити купци.
Показују то подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ, а они обухватају воду, укључујући природне или вјештачке минералне воде и газиране воде, без додатог шећера или других средстава за заслађивање или арома, лед и снијег, те воду укључујући минералне воде и газиране воде, са додатим шећером или другим средствима за заслађивање или ароматизацију и остала безалкохолна пића.
Игор Гавран, економиста, у разговору за "Независне новине" истиче да је важно нагласити да категорије које се посматрају укључују и друга пића, попут газираних и енергетских пића, те биљних напитака, ледених чајева и слично.
Међутим, како додаје, то не мијења чињеницу да укупно гледано имамо дефицит.
- Увоз и дефицит најбрже могу ријешити сами купци, ако купујемо домаће, а не увозно, нема ефикасније мјере од тога. Укратко, ниједан дефицит није добродошао, а посебно је апсурдно када увозимо оно што нам реално не треба, али када је вода у питању, слика ипак није тако трагична како се чини и трендови су позитивни, уз наду да се и вриједносно, а не само количински могу даље унаприједити уз више улагања и напора - каже Гавран за "Независне новине".
Он додаје да, иако је увоз и даље неоправдано велики, то не значи доминацију увозне воде на бх. тржишту.
- Наиме, и даље домаћи произвођачи покривају већину тржишта 'праве' воде и велики дио тржишта воде с додацима и осталих производа на бази воде. Има још пуно простора да се стање поправи, да се повећа учешће домаћих брендова на тржишту, неки страни брендови који имају традицију да пренесу производњу у БиХ умјесто увоза, да домаћи произвођачи прошире лепезу производа и покрију и оне категорије које данас не производимо, а да извозници повећају количину и вриједност извоза у складу с квалитетом који је неспоран. Свему томе могу допринијети и власти смањењем трошкова пословања у БиХ и строгим контролама квалитета увозне робе у свим категоријама, укључујући и воду - објашњава он.
Гавран је подсјетио и на анализу Министарства спољне трговине и економских односа БиХ у вези са овим производима, а како наводи, у првој половини ове године доминирао је увоз воде с додацима и разноврсних напитка на бази воде, док је увоз "праве" воде знатно мањи.
Када је ријеч о извозу, према тој анализи, из БиХ је отишло више воде без додатака.
- Наш количински суфицит у трговини 'правом' водом је задржан и чак повећан, уз раст извоза од 20 одсто. Иако анализа не укључује наредна три мјесеца, врло је вјероватно да се слика није значајније промијенила и да и даље имамо позитиван количински омјер у трговини 'правом' водом, а неповољан у трговини водом са додацима и овим осталим напицима на бази воде - наводи Гавран за "Независне новине".
Како додаје, највећи разлог што вриједносни омјер не прати количински је то што у највећем броју случајева цијене воде и других производа који се извозе су много ниже од цијена увозних производа истих категорија.
- Тако да, иако количински извеземо више 'праве' воде, пуно је јефтиније продајемо вани него што скупо плаћамо увозну и онда имамо количински суфицит, а вриједносни дефицит. Да ли је то зато што недовољно цијенимо властиту вриједност, а прецјењујемо туђу или недовољно улажемо у маркетинг или смо уцијењени од страних купаца, или је нешто десето у питању, то је тешко рећи. Сами извозници најбоље то могу објаснити. Искрено мислим да наши производи заслужују пуно вишу цијену у извозу, а да су увозни далеко преплаћени - тврди он.
