На свечаној академији поводом јубијела општине Источна Илиџа, која је одржана 5. маја, додијељена су признања заслужним појединцима.

Плакета општине Источна Илиџа за немјерљив допринос у очувању и заштити српског народа у ратним и поратним година ове општине, уручена је протојереју - ставрофору Момиру Васиљевићу.

Поводом тога, протојереј - ставрофор Момир Васиљевић је одржао бесједу коју преносимо у цјелости.

" Драге сестре и браћо,

браћо свештеници, уважени господине начелниче, поштована господо предсједници, посланици, министре, господине ректоре, градоначелниче, начелници, драги моји Илиџанци: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!

Још увијек смо у свјетлости празника Васкрсења Христовог и поздрављамо се са овим узвишеним, празничним поздравом све до Спасовдана. Дозволите ми да вечерас најприје нашим домаћинима честитам навечерје крсне славе – Св. Георгија Великомученика и побједоносца. Вама господине начелниче, као домаћину честитам и свим Илиџанцима кроз ваш лик, овај значајни јубилеј и крсну славу. Када смо бирали крсну славу на Илиџи, изабрали смо управо заштитника православних војника, а онда и због свега онога што је овај Божји угодник као млади војсковоћа постигао. Најприје у двадесетој години постаје трибун (заповједник цјелокупне римске војске), да би се убрзо супроставио цару Диоклецијану јер је прогонио хришћане, рекавши да је и он хришћанин, ставши у заштиту  прогоњених и за то претрпио страшне муке (како пјевамо у црквеним химнама Св. Георгију). Био је везан на точку, гдје су му ексерима парали младо тијело, али се јаук није чуо. Онда је бачен у јаму, гдје је остао три дана са кречом али је Господ био његов помоћник и спасио га. Затим му је сипан отров и од отрова је исцјељен, да би на крају, провјеравајући његову вјеру, захтјевали да васкрсне мртваца. Његова јака вјера и помоћ Божија и Божија благодат помогли су му и у томе. Отуда су многи повјеровали у Бога, Спаситеља Исуса Христа, повјеровали у Свесвету Тројицу, Оца, Сина и Светога Духа.

Данас је по старом календару 22. април. Ево, управо уприличена је ова дивна академија на тај дан. По новом кландару пак 1992. године 22. априла је био Велики петак. Хтио је Господ да нас подсјети на страшне дане. Прво на Његово страдање јер је Господ претрпио ради нас људи и ради нашег спасења страшне муке. Претрпио распеће и крсну смрт, а онда у трећи дан преславно васкрсао и побиједио смрт. Отуда је снагу своју црпио и млади великомученик и побједоносац Георгије. Подсјећа нас сестре и браћо овај датум и на напад на Илиџу, јер Илиџа је нападнута  22. априла 1992. године. Тог дана погинуло је 12, а рањено 70 Срба. Вјерујем да увиђате да нас ово асоцира на 12 апостола и на 70 апостола Христових. Дакле, опомиње нас Бог на сва ова страдања и на све што смо преживјели да нисмо сами. Колико је то био тужан и страшан дан за Србе Илиџе. Да се подјестимо као што Господа Христа неправдено осудише и на крсту разапеше и смрт претрпи, да смо се саобразили Његовој жртви и страдању. Опомиње нас и историја шта се у прошлости дешавало нашим прецима, на овој крвавој вјетрометини имеђу истока и запада.

Малобројан смо народ у односу на друге народе, али смо свијету дали многе великане. Упркос свим недаћама данас је прилика  да се похвалимо својим духовницима, научницима, књижевницима, умјетницима, војницима, учитељима, професорима и свештеницима, љекарима и медицинарима, добрим радницима, као и спортистима. Молитвено помињемо све оне који су претрпјели страдање на Илиџи. Илиџо, сјећамо се 1064 погинула српска војника, који животе своје дадоше да те одбране. Двије хиљаде сто педесет рањених само у Илиџанској бригади. Неки су рањавани више пута, а многи остали трајни инвалиди. Сјећамо се уплаканих, сиротих и њихових вапаја. Неко је набројао да је било тридесет шест офанзива, мислим да је било више. Храбри и честити људи одбранили су и територију и своје породице, светиње, куће и огњишта.

Онда је потписан мир и већи дио Илиџе Срби су морали да напусте. Егзодус и напуштање својих кућа. Почело се изнова Божјом помоћи и благословом, прегалничким радом из почетка. Шта је све остварено и колико је урађено видљиво је на све стране. Честитамо свима заслужним за постигнуте резултате. Тек што се кренуло стазом успјеха и достигнућа почеле су нове тешкоће свјетских размјера. Одједном је страх ушао у наше животе. Драге сестре и браћо, стигле су нове невоље. Потребна нам је слога, братска љубав и жртва, а понајприје молитва и помоћ Бога Живога. Отуда и вечерашња срећа да на овом Сабору видим овако импозантан и величанствен скуп и зато се заиста радујем. Крсну славу и јубилеј 30 година Источне Илиџе и овај Сабор треба да искористимо да се договарамо и мудро проналазимо одговоре на многа питања. Да помажемо братски и на дјелу једни другима, посебно болеснима, немоћнима, сиромашнима и свима којима је помоћ потребна. Тако смо чинили у најтежа доба, пронађимо сви заједно начин за то и данас. Зауставимо омладину да одлази из земље и да се што више дјеце рађа. То је дужност свих нас.

Желим још једном да вам честитам крсну славу и тридесетогодишњи јубилеј. У име награђених и у своје лично име захваљујем се на наградама и признањима. Ово је повод да се увијек и изнова покаже љубав према Богу и ближњима, да се радујемо и да се веселимо у Господу.

БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!"