Неђо Аврам из Калиновика присјетио се прославе Васкрса некада, својих младих дана, и како се најрадоснији хришћански празник славио док је он био дијете.

Неђо је рођен 1954. године у селу Кута у Калиновику гдје је завршио школу за столара, запослио се у Дрвној индустрији „Јажићи“ и ту стекао пензију.  

У селу Кута није се живјело у изобиљу, празници су се славили скромно, али са много љубави.

Како каже Аврам за наш портал, Васкрс је био најсрећнији празник  за који су се његов брат, сестра, отац, мајка и он припремали и пола године прије.

- Људи су били окренути Богу, испред цркве би се туцали јајима, такмичили би се чије је јаје било најтврђе – рекао је Аврам.

У односу на данашње вријеме, Аврам каже да се није шарало много јаја, свега тридесетак.

- Није било много јаја, остављали смо јаја, нисмо јели за доручак да бисмо имали за Васкрс – прича Аврам.

Јаја су се искључиво фарбала у лучини, јер није било других боја, и у природној трави  „броћ“, која је приликом кувања давала благо љубичасту боју.

На Васкрс ујутро, каже наш саговорник, мајка и отац би их будили да се потуцају и омрсе јајима нашараним на Велики петак.

- Отац би свима подијелио по три, четири јајета, пошто није више било. Туцали бисмо се јајима у кући са традиционалним поздравом „Христос васкрсе, Ваистину васкрсе“ – рекао је Аврам.

Због неимаштине, дјеца су правила дрвена јаја прије Васкрса и фарбали их како би личила на права. Ишли су по селу од куће до куће и такмичили се чије је јаје јаче.

- Имали смо и дрвена јаја, покушавали бисмо преварити једни друге, док се не открије да је јаје дрвено, а све то да бисмо се забавили – објаснио је Аврам.

И празнична трпеза, у вријеме када је Неђо био дијете, била је скромна.

- Мајка би спремила питу, мало меса, понеки колач, није било много хране као данас – прича он.

Када би се сви потуцали јајима, мајка би издвојила једно јаје које би у кући стајало до сљедећег Васкрса.

- Свака породица би остављала јаје, ми то зовемо чуваркућа, како јој име говори да чува кућу и породицу до сљедећег Васкрса – објашњава Аврам.

Према његовим ријечима, то су била тешка времена, али испуњена радошћу.

Данас се Васкрс другачије слави, у раскоши и изобиљу. Породице шарају и по три шкољке јаја, што је некада било незамисливо. Јаја се фарбају у бојама, модерним техникама. И даље се иде у цркву, људи су били и остали побожни. Дјеца све мање иду од куће до куће и туцају се јајима, што је некада била неизоставна активност на Васкрс. Дрвених јаја све мање има, али је Васкрс увијек био посебан празник и сви су му се радовали, и некада и сада.