Прва епизода документарног серијала "Камене књиге: чувари баштине" под називом "Судбина средњовјековне баштине - стећци" премијерно ће вечерас бити емитована на Радио-телевизији Републике Српске.

- Овај пројекат подржало је Министарство културе и информисања Србије, а снимање прве епизоде подржала је општина Источно Ново Сарајево - изјавио је Срни аутор серијала Витомир Митрић, директор Продукције "Први кадар".

Он појашњава да су "Камене књиге: Чувари баштине" документарни ТВ-серијал, културно-образовног карактера који је настао с циљем очувања културне баштине и српског националног, културног и језичког идентитета.

- Како би ширу јавност упознао са историјом и културом наших предака и афирмисао нашу културну баштину која је од немјерљивог значаја за културну историју региона и Европе, серијал је својеврсно истраживање надгробних спомен-обиљежја која представљају значајну везу између духовне и материјалне културе и важно културно насљеђе - наглашава Митрић.

Серијал чине двије епизоде. Прва епизода под називом "Судбина средњовјековне баштине-стећци" ставља акценат на период у коме су настајали средњовјековни надгробни споменици у облику великих каменова, стећци.

Од 2016. године уписивањем на Унескову листу културне баштине стећци су добили посебан значај, због чега је важно представити историјски оквир њиховог настанка, локалитете, њихово значење из угла етнологије, историје, умјетности и културе.

Стећак је материјални доказ једног времена и простора, који је датиран од друге половине 12. па све до 16. вијека.

Сама пракса сахрањивања испод стећака престала је још у 16. вијеку, али су они наставили живот у духовном бићу људи и заједница које су насељавале дати простор.

Натписи на стећцима БиХ и Србије исписани су ћириличним писмом, што на посебан начин чува језички идентитет српског народа.

Митрић додаје да друга епизода серијала под називом "Споменици који пркосе смрти - крајпуташи" ставља акценат на период 19. вијека када су настали крајпуташи, а претходили су им надгробни споменици са порукама који су се појавили 17. и почетком 18. вијека у околини цркава и манастира.

Он подсјећа да крајпуташи као сакрални објекти представљају везу између духовне и материјалне културе.

- Преко раскоши ликовних представа, смијеха, туге, пркоса и пријекора у епитафима, ова спомен-обиљежја израђена руком каменоресца `наивног` умјетника представљају јединствене сакралне објекте у свијету", истиче Митрић.

Према његовим ријечима, у форми интервјуа значајне личности из области историје, историје умјетности, етнологије, истраживачи, архивисти, аутори значајних издања о јединственим сакралним објектима какви су стећци и крајпуташи представиће током серијала историјске чињенице у вези са њиховим настанком, њихов умјетнички значај, као и значај у очувању језичког идентитета и културне баштине српског народа, а представиће и локалитете на којима се налазе.

- Ови локалитети су и важан туристички потенцијал који је неопходно промовисати - сматра аутор серијала.

Митрић наводи да је серијал "Камене књиге: Чувари баштине" намијењен широј телевизијској публици, али посебан значај има за млађу публику.

Нове генерације, истиче он, које живе у дигиталном добу не знају да препознају праве традиционалне вриједности и значај наше културне баштине.

- Да бисмо сачували од заборава и да бисмо нове генерације боље информисале о значају надгробних споменика у очувању културне баштине српског народа, покренули смо овај серијал са жељом да на занимљив и креативан начин представимо локалитете на којима се они налазе, као и значај и историјски оквир времена у коме су настали - рекао је Митрић.

Саговорници у серијалу су историчар умјетности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић, директор Земаљског музеја у Сарајеву Мирсад Сијарић, етнолог и антрополог Бранко Пјевић, професор историје Александар Костовић, мјештани Вито Кнежевић и Неђо Кулина, књижевник Милијан Деспотовић, предсједник Удружења потомака ратника "Љубомир Марић од 1912. до 1920" Драган Вујић, представник Туристичке организације Драгачево Маријана Луковић, етнолог Боса Росић и историчар Олга Пинтар-Манојловић.