Јавна предузећа, која би требало да остварују добит и пуне буџет, у Републици Српској имају потпуно супротну улогу и све више постају терет за државну касу.

Поред субвенција које добијају из буџета, све више је и оних јавних предузећа која зависе од гаранција Републике Српске како би могли да дођу до кредита.

Посљедње у низу су "Хидроелектране на Требишњици" којима ће Српска гарантовати враћање 80 одсто или осам милиона КМ кредита.

"Хидроелектране на Требишњици" задужиле су се 10 милиона КМ како би финансирале изградњу доводног тунела за хидроелектрану "Дабар", а Влада им је дала гаранцију од осам милиона.

- Република Српска, као давалац гаранције безусловно гарантује плаћање неисплаћених обавеза до 80 одсто износа главнице кредита у отплати, а највише до осам милиона КМ, према уговору који ће се закључити између ХЕТ-а и Спаркассе банке - наведено је у одлуци Владе.

Међутим, ово није прва гаранција коју је ХЕТ добио у овој години. Српска је овом предузећу била жирант и за кредит од 22,4 милиона КМ.

Такође, ХЕТ није једино предузеће које се не може задужити без помоћи Владе.

Српска је у овој години гарантовала и за кредите "Електрокрајине", Олимпијског центра "Јахорина", а у плану су и нове гаранције за ХЕ "Дабар" и ХЕ "Бистрица".

Поред ових, Српска је протеклих година гарантовала и за кредите "Аутопутева РС", "Путева РС", "Жељезница РС", "Електропривреде РС", РиТЕ "Гацко", "Шума Српске".

Економски аналитичар Адмир Чавалић каже за Capital да се слаже са оцјеном Међународног монетарног фонда (ММФ) да је јавна привреда у читавој БиХ у кризи и да свега пет до десет одсто предузећа ради како треба.

- Највећи проблем јавних предузећа је што се менаџемнт поставља по страначкој линији. Други проблем је што у тим предузећима имамо ниску продуктивност, а цијена рада је у просјеку већа него у реалном сектору, што у коначници води лошем пословању ових предузећа и потреби за задуживањем и гаранцијама - каже Чавалић.

Каже да предузећу које је ликвидно и има добре финансије, гаранција није потребна, јер је квалитет његовог пословања сама гаранција.

Да јавна предузећа све теже долазе до новца показује и одлука Владе Републике Српске коју је упутила у Народну скупштину Републике Српске, а којом тражи да се повећа износ гаранција које може издати у овој години за чак 250 милиона КМ.

Према важећој одлуци, коју је одобрила Народна скупштина Републике Српске, Влада Републике Српске може издати гаранције у овој години до 500 милиона КМ.

Све гаранције које Влада издаје представљају потенцијално задужење Републике Српске јер ће, у случају да их предузећа за која Влада гарантује не буду враћала, терет пасти на буџет.

Прије неколико година активирана је гаранција за кредит од пет милиона КМ коју је Влада Републике Српске дала јавном предузећу "Никола Тесла" за никад покренуту масовну производњу електричних аутомобила у Крајини и пропалу текстилну индустрију у Херцеговини.

Тај кредит грађани Српске ће отплаћивати још најмање три године јер преостали дуг по том основу износи 2,1 милион марака.

Влада Републике Српске преузела је крајем 2017. године од Народне скупштине Републике Српске надлежност за издавање гаранција у име Републике Српске.

Народна скупштина Републике Српске од тада одлучује о укупном износу гатанција, али Влада доноси одлуку о томе коме ће и за шта оне бити издате.

Аутор: М.Чигоја Љубојевић (Capital)