Мање бракова, више развода и све касније стајање на "луди камен", укратко би описало посљедњих 25 година у Босни и Херцеговини, јер подаци Агенције за статистику БиХ показују да је склапање бракова у континуираном паду, док је број развода у порасту.

Шта треба да знате:

У БиХ се људи све рјеђе вјенчавају, а разводи су у сталном порасту.

Млади се на брак одлучују знатно касније него прије 25 година.

Брак се више не доживљава као обавезан животни корак.

Економска несигурност и лоша искуства из породица утичу на одлуке.

Разводи су чешћи јер се мање трпи у лошим и токсичним односима.

 Тако је, према њиховим подацима, у 2024. години склопљено 16.213 бракова.

- Број склопљених бракова у БиХ је у посљедњих 25 година у континуираном паду, те је у 2024. години склопљено 6.259 бракова мање него у 1999, а највећи број је склопљен међу супружницима од 25 до 29 година старости - наводе из Агенције, што значи да су 1999. године била склопљена 22.472 брака.

Мање бракова, више развода

Док је мање бракова, више је развода. Само у 2024. години било је преко 900 развода више у односу на 1999. годину.

- Број развода бракова у БиХ у посљедњих 25 година расте. У 2024. години је разведено 2.913 бракова. Највећи број развода и код жена и код мушкараца десио се у животној доби од 40 до 49 година - наводе они.

Осим што се мање људи вјенчава, теже се на брак и одлучују, што потврђује просјечна старост невјесте и младожење која је за 25 година порасла за око три године.

Тако је просјечни младожења 1999. године имао 27,8 година, а 2024. 30 година, док је млада 1999. у просјеку имала 24,3 године, а 2024. године 27,3.

Маја Савановић Зорић, психолог и породични психотерапеут из Удружења грађана "Психолуминис" из Приједора, истиче да је ријеч о дубокој друштвеној промјени, те да је питање које се природно намеће: Да ли су данашње генерације опрезније, зрелије, уплашеније - или једноставно реалније?

Економска несигурност игра важну улогу

- Економска несигурност свакако игра важну улогу. Млади људи данас улазе у одрасли живот у околностима које карактеришу несигурна запослења, ниска примања, немогућност рјешавања стамбеног питања и осјећај да се 'тло стално помјера под ногама'. Брак, који је некада био и економска заједница, данас се доживљава као додатни ризик ако основни услови стабилности нису задовољени -  наводи она за "Независне новине".

Међутим, како додаје, било би поједностављено свести ову појаву само на новац.

- Данашњи млади су генерација која је одрастала уз високу стопу развода, често свједочећи емоционално тешким, конфликтним или хладним браковима својих родитеља. Многи су врло рано научили да брак сам по себи не значи сигурност, љубав ни трајност - истиче она.

Како додаје, у психотерапијској пракси често чује реченице попут "не желим да живим као моји родитељи" или "радије ћу бити сама него у лошем браку".

- За разлику од ранијих генерација, млади данас више говоре о емоцијама, границама, менталном здрављу и личним потребама. Брак се све рјеђе доживљава као 'обавезан животни корак', а све чешће као однос који мора имати смисао, квалитет и сигурност. То значи да се у брак не улази 'по сваку цијену'. Људи чекају док не осјете емоционалну сигурност, личну стабилност, партнерство, а не пуку улогу. Из те перспективе, касније ступање у брак може бити знак опреза -  каже Савановић Зорићева за "Независне новине".

Млади у односе не улазе "празних руку"

Према њеним ријечима, један од кључних, а често занемарених фактора у разумијевању дугорочног пада броја бракова и раста развода јесу трансгенерацијске трауме.

- Млади људи данас не улазе у односе 'празних руку', они у њих доносе емоционална искуства својих родитеља, али и ширег друштва - наводи она.

Како додаје, траума која није имала простор да буде препозната и обрађена често се није испољавала ријечима, него кроз односе - шутњом, емоционалном недоступношћу, конфликтима, ригидним улогама или потпуним повлачењем.

Када је ријеч о расту броја развода, она истиче да се данас људи чешће усуђују изаћи из односа који су насилни, токсични или емоционално празни.

- Раније су многи бракови трајали 'на папиру', али не и у стварности. Данас се мање трпи у тишини. То јесте болно, али је и знак веће свијести о личном достојанству и менталном здрављу -  истиче Савановић Зорићева за "Независне новине".

Васић: Дошло до промјене система вриједности

Поменути подаци не чуде Владимира Васића, социолога, али како истиче за "Независне новине", заиста су забрињавајући.

- Чињеница је да је дошло до промјене система вриједности, промјене односа према породици. И дан-данас имамо наратив да нам је породица на првом мјесту, да су нам дјеца на првом мјесту, међутим, у овим подацима се тачно види да нам на прво мјесто избија професионално усавршавање, каријерни живот и негдје се виде те културолошке промјене у систему вриједности, у интересовањима и на крају крајева види се промјена да је све више заступљена егоистична културна живота -  истиче Васић.

Он додаје да данас људи живе на начин да су сами себи довољни.

- Нисмо спремни да подносимо жртву, а брак и породица су свакако жртва. Са друге стране, говори и о промјени начина живота, али и о неким економским разлозима, односно квалитету живота - објашњава Васић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, долази до трансформације породице, те више немамо велике породичне заједнице.

Он додаје да се овакав тренд може наставити и у будућности јер нас је бројчано, односно демографски мање, али и из разлога што се све више људи окреће индивидуалистичком животу.

- На крају крајева, све је мање новца, а све су већи апетити младих. Стечена дјеца у браку и брак захтијевају и економску ставку, а не само љубав и страст - закључује он.