Влада Републике Српске одлучила је да покрене стечај у Поштанској штедионици Републике Српске, двије деценије након што јој је одузета дозвола за обављање банкарских послова, пише Capital.

Одлука о покретању стечаја у Поштанској штедионици, која је у власништву Министарства финансија РС (78,3 одсто) и Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске (21,7 одсто) донесена је у јуну на Скупштини акционара.

На основу те одлуке Министарство финансија је јуче поднијело приједлог за стечај Влади Републике Српске која га је прихватила.

Разлог за отварање стечаја је лоше пословање и платежна неспособност предузећа које се протеклих година бавило издавањем пословних простора које има у свом власништву.

- Због наступајуће платежне неспособности и лошег пословања дошло је до немогућности измиривања обавеза усљед чега је рачун друштва блокиран крајем фебруара од стране привредног друштва „Чистоћа“. Због неплаћања комуналних услуга и процјене да Поштанска штедионица Републике Српске не може да оствари довољне приходе у циљу наставка нормалног пословања, Надзорни одбор предузећа је доставио Скупштини акционара приједлог одлуке о покретању стечаја - казали су за Capital у Министарству финансија Српске.

Појаснили су да је Законом о стечају прописано да Влада даје сагласност за покретање стечајног поступка када се ради о предузећу у већинском власништву Републике Српске, те је због тога Министарство финансија предложило Влади доношење ове одлуке.

Иначе, зграда Поштанске штедионице у центру Бањалуке продата је прошле године компанији „Проинтер“ за 2,6 милиона КМ на лицитацији која је одржана на Ђурђевдан прошле године, у јеку пандемије вируса корона и ограниченог кретања.

Зграду је продао Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, након што му је Поштанска штедионица уступила ту некретнину заједно са земљиштем на име дјелимичног измирења обавезе настале по основу судског спора који је Фонд добио.

На крају прошле године Поштанска штедионица је имала још 2,86 милиона КМ неизмирених обавеза према Фонду ПИО, а по основу тог спора.

У Фонду су раније за Capital рекли да је Поштанска штедионица након губитка дозволе за обављање послова основне дјелатности своје пословање свела на издавање пословдног простора од којег је имала одређене приходе из којих су покривани минимални текући расходи, али не и дугови из ранијег периода.

Аутор: М. Чигоја Љубојевић (Capital)