Владика Григорије често на друштвеним мрежама говори о филозофији религије, али и о заблудама о укорењеним вјеровањима код православаца.

Посљедња у низу дилема коју је разријешио је да ли смију да се обављају кућни послови на црквене празнике, односно када је црвено слово у црквеном календару. Објаснио је да често добија питања везана за ову тему.

- Често добијам питања да ли се смију обављати кућни послови на црквене празнике? Да ли се смије укључити веш-машина, почистити стан, опеглати одјећа? Одговор гласи: да, смију.

У већини случајева, увјерење да се не смију обављати кућни послови на црвено слово произлази из сујевјерја, а не из истинског поштовања према светитељу или празнику који се тог дана прославља.

Ако је уистину посреди поштовање, онда би оно требало прије свега да се исказује одласком на литургију, молитвом или, рецимо, избјегавањем оговарања и псовања, а не да се сведе на пуко укључивање или неукључивање веш-машине.

И овде је – као и у случају погрешних увјерења о којима сам раније писао и говорио – ријеч о замијени теза и помјерању тежишта са суштине на форму.

Заиста вјерујем да Бог не гледа на то ко је шта укључио, искључио или помакао. Њега много више интересује како се односимо према другима – ближњима и даљнима, интересују га наши осјећаји, намјера и воља. 

Замислите само да је неки празник и ми кажемо: "Данас не радимо ништа, али идемо у ресторан. Онда нас тамо послужују конобари, који су исто као ми, хришћани и који трче и раде, и ми мислимо да смо нешто бољи од њих. Међутим, нисмо, јер они су бољи од нас у том тренутку јер нас служе.

Исто тако је занимљиво моје сјећање на дјетињство, кад су у мом селу људи одмарали од пољских послова. Тог дана празника нису ишли у цркву, него су играли карте и свађали се док играју карте.

На Светој Гори, колико се сјећам, а и у манастиру у ком сам живио код владике Атанасија, ми бисмо послије службе, ако је литургија, наравно, на празник и на црвено слово, ручали, а онда бисмо радили. Ишли смо на своја послушања. Дакле, рад сам по себи никад не може бити зло. Међутим, непоштовање празника и светитеља којег тог дана празнујемо огледа се у томе шта ми мислимо и куда су упућене наше мисли и наша дјела, а не на то да сједимо и ништа не радимо.