Република Српска грца у бројним проблемима економске природе који директно утичу на живот обичних грађана, али те проблеме власт вјешто гура под тепих стављајући у први план питања која служе за дневно-политичка препуцавања.

Јавност у Српској окупирају извјештаји са суђења предсједнику Српске Милораду Додику пред Судом БиХ и његови вербални напади на амбасадора САД Мајкла Марфија. Пажњу заокупља Додиково оспоравање Кристијана Шмита на функцији високог представника и хвалоспјеви његових сусрета са руским предсједником Владимиром Путином и мађарским лидером Викторо Орбаном.

За то вријеме, радници у правосуђу штрајкују и траже своја права, нерад судова и тужилаштава додатно успорава функционисање, ионако посрнуле привреде, док на наплату стижу милионске пресуде из арбитражних спорова. Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС) који је плаћен више од 26 милиона КМ не ради више него што ради и још се опоравља од хакерског напада са почетка ове године. Имовина Српске се распродаје и завршава у рукама сумњивих бизнисмена, рудници отварају незаконито, а највиши функционери Српске редом завршавају на црној листи најмоћније земље свијета.

Црне листе

На црној листи и под санкцијама САД налази се комплетан врх Српске. Поред предсједника Републике Српске Милорада Додика који је под санкцијама САД од јануара 2017. године, на црној листи су и премијер Српске Радован Вишковић, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, те потпредсједник Владе и министар правде Републике Српске Милош Букејловић.

Под санкцијама је и српски члан Колегијума Дома народа БиХ Никола Шпирић, али и његов син Александар који је високопозиционирани службеник Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ, затим некадашњи Додиков савјетник и бивши предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија, као и министар здравља РС Ален Шеранић.

Најновије санкције стигле су ове седмице, а на листи се нашла бивша потпредсједница Владе и предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске Сребренка Голић, Додиков савјетник Бранислав Окука и Генерални секретар предсједника Републике Српске Јелена Пајић Баштинац.

Штрајк у правосуђу

Административно-технички радници у 34 правосудне институције у Републици Српској ступили су у штрајк 28. фебруара. Траже да се њихове плате усклађују са растом просјечне плате, да се из закона бришу одредбе да су топли оброк и регрес укључени у износ основне плате, те да се накнаде за обрачун минулог стажа врате на ранији нивоШтрајк и даље траје, радници не одустају од својих захтјева, а министар правде Милош Букејловић признао је да нема пара за испуњавање њихових захтјева.

- Министарство има разумијевања према запосленима и њиховим представницима, али налазимо се у ситуацији да тренутно нисмо у могућности да нађемо новчана средства којима би испунили њихове захтјеве - рекао је Букејловић.

Минималац

Влада Српске донијела је крајем прошле године одлуку о повећању минималца са 700 на 900 КМ. Та одлука је на снази од 1. јануара ове године, али послодавци изражавају озбиљно негодовање и тврде да је повећање минималца изазвало проблеме у њиховом раду.

Истовремено, изазван је талас поскупљења и инфлација због чега повећање минималца није дало очекиване резултате када је у питању побољшање услова живота обичних радника.

Пад индустријске производње

Према статистичким подацима, Република Српска је прошле године доживјела стрмоглав пад индустријске производње. У децембру 2023. године у поређењу са децембром 2022. године дошло је до пада производње нетрајних производа за широку потрошњу за 15,1 одсто, а трајних производа за широку потрошњу за 41,2 одсто.

- Укупна десезонирана индустријска производња у Српској у децембру 2023. године, у поређењу са децембром 2022. године, мања је за 6,2 одсто - званични су подаци Завода за статистику Републике Српске.

Уставни суд РС – цијена струје

Уставни суд Републике Српске 28. фебруара прогласио је неуставном Одлуку о тарифним ставовима за снабдијевање електричном енергијом.

- Крајњи купци у оквиру једне тарифне групе који троше више електричне енергије доведени су у неповољнији положај у односу на крајње купце у оквиру исте тарифне групе који троше мање електричне енергије, што је супротно уставном начелу забране дискриминације - закључио је Уставни суд Републике Српске.

Ова одлука значи да грађани имају право тражити од Електропривреде Републике Српске да им изда нове рачуне за период од 1. јануара 2023. године до 28. фебруара 2024. године на којима ће цијена струје бити обрачуната по старом тарифном систему.

ИЗИС

ИЗИС су хакери закључали 31. децембра прошле године и онемогућили приступ корисницима, али и администраторима Фонда здравственог осигурања Републике Српске који је ИЗИС платио више од 26 милиона КМ.

Влада Српске је тек 11. јануара донијела закључак и „обавезала ФЗО да у што краћем могућем року пусти у рад ИЗИС“.

- ИЗИС је 31. децембра 2023. године био изложен високософистицираном хакерском нападу, због чега је ФЗО РС из безбједносних разлога, био принуђен да га учини недоступним екстерним корисницима. Захваљујући правовременој и адекватној реакцији, база података ИЗИС-а је сачувана и спријечене су веће посљедице - наведено је тада у саопштењу Владе.

Послије два и по мјесеца од хакерског напада ИЗИС је пуштен у рад, али стално постоје проблеми са логовањем и друге природе, а ресорни министар Ален Шеранић половином прошлог мјесеца је рекао да постоје проблеми са функционисањем ИЗИС у апотекама и лабораторијама.

РиТЕ „Угљевик“ мора Словенцима платити 245 милиона КМ одштете

Рудник и термоелектрана „Угљевик“ ће у наредних седам година Словенцима отплаћивати 245 милиона КМ дуга по основу пресуде Арбитражног вијећа у Београду.

Поред тога, РиТЕ је овом пресудом обавезана да Словенцима испоручује једну трећину струје коју произведе све док буде радила.

Поред тужбе „Електрогосподарства Словеније“ против РиТЕ Угљевик у најави је и тужба „Хрватске Електропривреде“ против РиТЕ Гацко са такође вишемилионским одштетним захтјевом и са истим изгледом за успјех.

Арбитража са Вијадуктом

Република Српска је изгубила још један арбитражни спор са Словенцима, а посљедња нада да неће морати платити 90 милиона КМ одштете је одлука коју Арбитражни суд у Вашингтону треба да донесе по захтјеву Републике Српске за поништење ове пресуде.

Ријеч је о спору који се пред арбитражним судом у Вашингтону, по тужби словеначког предузећа „Вијадукт”, а због једностраног раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу.

Рудник у Бистрици

Мјештани Бистрице код Приједора мјесецима су се противили отварању рудника у њиховом селу. Протесте су започели када су необиљежени багери почели да девастирају пољопривредно земљиште на само неколико стотина метара од првих кућа.

Упркос томе, Влада Републике Српске је концесију за експлоатацију лигнита у Бистрици на крају дала теслићкој фирми “Drvo-exportа” коју заступа одборник СНСД-а из Теслића Срђан Кљечанин Руфи. Багери “Drvo-exportа” , тврде мјештани Бистрице, преко ноћи излазе изван концесионог подручја и поткопавају околне њиве.

Земљиште на Јахорини

Поред рудника у Бистрици, фирма “Drvo-export” у жижу јавности доспјела је крајем јануара ове године када је директном погодбом купила више од 56 дунума земљишта у власништву РС на Јахорини за 41.130.000 марака.

„Дрво-еxпорт“ је 8. марта уплатио новац на рачун РС, али је остало нејасно одакле толики новац овој теслићкој фирми. Према незваничним информацијама, “Drvo-export” је земљиште на Јахорини платио кредитним средствима, а гаранцију за кредит дала је једна београдска банка блиска врху власти у Србији.

ОЦ „Јахорина“ гомила дугове

Олимпијском центру “Јахорина” половином јануара истекао је трогодишњи грејс период за два дугорочна кредита од укупно 20 милиона КМ, а у августу ове године на наплату доспијевају рате по основу још три кредита у укупном износу од скоро 50 милиона КМ.

Упркос вишемилионским дуговањима и томе што им због неизмиривања обавеза банке често блокирају рачуне, челни људи ОЦ „Јахорина“ у томе не виде никакав проблем. Разлог за бригу немају зато што је Влада Српске гарант за готово све кредите овог предузећа који ће, како ствари стоје, на наплату грађанима Српске.

Банке у страху од санкција

Политичка криза могла би да уздрма и веома профитабилан банкарски сектор у Српској.

Наиме, вршилац дужности помоћника министра финансија САД Ана Морис најавила је прошле седмице приликом посјете БиХ да би банке које буду сарађивале са физичким лицима и фирмама са америчке црне листе и саме могле да се нађу под санкцијама.

Њена изјава посебно је забринула директоре банака који су се нашли у незавидној позицији, јер имају значајне трансакције са државом и не могу тек тако угасити рачун било којем физичком лицу, док би с друге стране, евентуалне санкције за било коју банку могле да значе потпуни слом.

Оставка директора „Шума Српске“

Јавна предузећа у Српској одавно су у проблемима и то није никаква вијест, али ријеткост и вијест свакако јесте оставка директора у неком јавном предузећу.

Управо то се десило у „Шумама Српске“.

Наиме, вршилац дужности генералног директора „Шума Српске“ Славен Гојковић прије два дана је поднио оставку на ту функцију, а као разлог је навео здравствене разлоге.

Међутим, ово јавно предузеће годинама уназад грца у дуговима и проблемима, па је то сигурно један од разлога због којих се први човјек повлачи са његовог чела.

Оставка директора јавног предузећа са највећим бројем запослених у свакој нормалној земљи би представљала звоно за узбуну, док је у Републици Српској прошла без превелике помпе и озбиљне анализе губитака и катастрофалног стања у „Шумама“.

Задуживање

Рјешење за све ове проблеме власт види у задуживању, па представници владајуће структуре обијају прагове по свијету и траже кредитна средства од Русије и Кине, преко Мађарске и Турске до Саудијске Арабије. Умјесто пара, са тих адреса за сада стижу само рођенданске честитке предсједнику Републике Српске, али њима се не може закрпити ниједна рупа у буџету.

Умјесто да се бави све тежом економском ситуацијом, власт се ухватила у коштац са слободом говора и криминализовала клевету са циљем, како се похвалио министар правде Милош Букејловић, да спријечи свађе и увреде у саобраћају и продавницама.

- Свједоци смо бројних увреда упућених другима у саобраћају, у реду на каси супермаркета, а нарочито на друштвеним мрежама које су преплављене непримјереним садржајима. Закон ће да успостави регулативу - рекао је Букејловић.

Поред свега овога, најављено добијање зеленог свјетла за почетак преговора о приступању Европској унији слаба је утјеха за грађане и представља смоквин лист за све празније школскe клупе и све веће редове на границама.

Пише: Дарко Момић