БиХ је у првом полугодишту ове године у иностранство пласирала шумске плодове у вриједности од 9,75 милиона марака, а на трпезама доминирају свјеже лисичарке и друге сушене врсте гљива.
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, позитиван тренд раста извоза гљива из првог квартала настављен је, па је на полугодишту пласман тих шумских плодова повећан за 49,92 одсто у односу на исти период прошле године. У наведеном периоду највише је извезено сушених јестивих гљива и то у вриједности од 7,68 милиона марака, те свјежих лисичарки вриједних 1,02 милиона КМ.
- Сушених јестивих гљива највише је извезено у Швајцарску, Њемачку и Француску - навели су у Спољнотрговинској комори.
Од јануара до краја јуна ове године на домаће тржиште стигле су гљиве у вриједности од 2,68 милиона марака, што је за 8,19 одсто више у односу на исти период 2019. године. Без обзира на повећање увоза, пласман гљива у иностранство је и даље око четири пута већи од увоза.
Сушене јестиве гљиве предњачиле су и у увозу, па је у БиХ стигло тих производа у вриједности од 2,65 милиона КМ.
Откупљивачи шумских плодова истичу да се сезона сакупљања гљива завршава у новембру, те да су у првом полугодишту ове године извозили плодове сакупљене лани.
- Гљиве се почињу сакупљати половином године, тако да се на почетку године извози прошлогодишњи род. Задовољни смо, али то и даље није на оном нивоу како би требало да буде. Било је доста кише и хладних дана, тако да није било довољно гљива. Све гљиве добро пролазе на страном тржишту, али се највише тражи вргањ и њега највише имамо - рекао је за “Глас Српске” откупљивач Миладин Мијатовић.
Додао је да сакупљачи у просјеку могу да зараде више од просјечне плате мјесечно, а да се откупна цијена гљива мијења на дневном нивоу.
- Цијена зависи од рода и квалитета, временских услова, црвљивости гљива и изгледа, тако да килограм ујутро може коштати десет марака, у подне пет, а навече три марке и због тога се сакупљањем гљива мало ко и бави - казао је Мијатовић и додао да је просјечна цијена свјежег вргања око шест марака по килограму.
Сакупљањем шумских плодова у БиХ претежно се бави сеоско становништво које на тај начин надопуњује кућни буџет, а шумске гљиве веома су цијењене у иностранству јер су квалитетне и ријеткост у осталим земљама. С друге стране, БиХ извози веома мале количине вјештачки узгојених шампињона, за којима не влада велика потражња јер њих имају и други.
Тартуфи
За разлику од прошле године, када БиХ у првих шест мјесеци није извезла ни грам тартуфа у иностранство, овогодишњи резултат у истом периоду охрабрује. У Спољнотрговинској комори БиХ наводе да су од јануара до краја јуна ове године у иностранство извезени тартуфи у вриједности од 13.269 марака.