Вршиоци дужности директора на тим функцијама у јавним предузећима остају годинама, иако је то у пракси замишљено као прелазно рјешење.

Ово питање није законом регулисано, што оставља доста простора за разне малверзације и доводи до тога да и народни посланици обављају дупле јавне функције.

Удружење грађана “Рестарт Српска” радило је истраживање у периоду од 2018. године до данас и то истраживање, које је обухватило анализу 48 јавних предузећа из Републике Српске, показало је да ниједним актом није регулисано колико дуго неко може бити в.д. директора, као ни ко тачно именује в.д.директора и на основу којих процедура.

Стефан Благић, из овог удружења, каже да вршилац дужности обавља функцију директора до тренутка док предузеће не именује директора предузећа.

– У нашој земљи је и ово изврнуто руглу, по тако данас умјесто по неколико мјесеци имамо в.д. директора по пет или више година. Карактеристично је да, изузев Закона о државним службеницима и Закона о локалној самоуправи, подручје именовања и мандат трајања в.д. директора није законски регулисан, мада се и поменути закони не поштују – каже Благић.

Фото: М.Радановић/РАС Србија

Додаје да у овом тренутку постоји један правни вакуум, гдје Влада Републике Српске у било којем јавном предузећу може да именује неког в.д. директора и он без икакве санкције може да буде на тој функцији колико год Влада дозвољава.

Ништа га у законском мислу не ограничава.

– Дешава се да функције в.д. директора служе и као један вид уцјене, јер Влада у сваком тренутку може смијенити сваког в.д. директора без неког додатног образложења. Када се директор именује у некој регуларној процедури то и није баш тако лако могуће – истиче Благић.

Истраживање је показало да се на челу великог броја јавних предузећа и институција, односно агенција и фондова, у Републици Српској налазе „вршиоци дужности“ који се на те позиције најчешће именују у складу с договором унутар владајуће коалиције, и углавном, без спровођења дефинисаних законских процедура.

Велизар Антић из “Рестарт Српска” каже да је у агенцијама и фондовима ова област колико-толико регулисана и в.д. им служи кратки период, након чега изаберу директора.

– Међутим, у јавним предузећима је велики проблем, јер имамо случајеве гдје уназад 4-5 година константно неко обавља функцију в.д. директора. У свега 13 јавних предузећа су имали редовно избраног директора, 11 ЈП су били у стечају. Тако, напримјер, Електропривреда Српске не само да има в.д. директора, него им је читава управа в.д. – извршни директор, директор за финансије, њих неколико су у в.д. мандату – каже Антић.

Наводи да би ову област требало што прије регулисати.

– Јавна предузећа покрећу привреду и ако ту имате људе које можете сутра да смијените, наравно да ће бити партијски послушници и да ће радити све за партију, а не за добробит предузећа. Потребно је да се регулише ова област на законодавном нивоу, да се повећа одговорност тих људи. Наш приједлог би био да се скрати тај период, да в.д. може да буде само два мјесеца и само два пута, а послије тога или да се изабере прави директор или да ставите новог в.д. Не може само један човјек да буде на истој позицији годинама – навео је Антић.

Фото: М.Радановић/РАС Србија

У јавним предузећима нема ограничења трајања мандата вршиоца дужности, а у агенцијама је то одређено на период од девет мјесеци, колико је дозвољено да неко обавља функцију в.д. директора.

– Они то максимално користе. У већини јавних предузећа на челу су људи из владајућих партија, осим једног предузећа гдје су константно били на челу предузећа људи из опозиционог СДС. То, између осталог, може довести до негативног пословања предузећа, јер видимо да имају и доста ризичних набавки. Могла би боље да послују ако би довели професионалне људе на директорска мјеста, а не људе по политичкој линији, које занима интерес партије, а не интерес предузећа – казао је Антић.

“Transparency International” је у публикацији из 2017. године јасно истакао да се оваквим „поступањем избјегава провођење конкурсне процедуре, чиме се потпуно укида јавност и транспарентност поступка, те онемогућава надзор над поступком избора“.

Дамјан Ожеговић из ТИ БиХ каже за Српскаинфо да вршилац дужности није директор у пуном капацитету што доводи до тога да већина њих може да обавља дупле функције.

– То њима дозвољава да обављају двије или више јавних функција истовремено. Вршиоци дужности директора су код нас најчешће и посланици или чланови неких надзорних одбора, неких других органа. Мислим да само у Народној скупштини имамо више од 10 народних посланика који су уједно и вршиоци дужности – каже Ожеговић и додаје да „обављајући више функција, самим тим остварују и већу добит“.

Препорука из истраживања је да све области законодавно јасно одреде институт в.д. директора и на тај начин ће значајно доћи, тврде у “Рестарту”, до смањења корупције и малверзација у овим областима које тренутно нису регулисане на овај начин.