Вршњачко насиље све рјеђе се дешава на улици, игралишту и у школи јер је увредљиво и неприхватљиво понашање међу дјечацима и дјевојчицама махом пресељено у дигитални свијет што је, тврде стручњаци, много поразније јер се теже може разоткрити, контролисати и спријечити.

Насиље, било физичко или вербално, одувијек је присутно међу дјецом, али модерно, технолошко доба дало му је потпуно нову димензију. За разлику од удараца и директних увреда када жртва може побјећи у сигурну зону, на интернету агресија допире до дјеце без обзира гдје се налазе.

Директор Удружења “Нова генерација” које дјеци и младима из цијеле БиХ пружа услугу савјетодавне линије путем “Плавог телефона”, Саша Рисојевић каже да су до средине септембра ове године запримили око 9.500 позива и 1.400 јављања путем онлајн чета, наводећи да је тај број знатно већи у односу на раније године.

Према његовим ријечима, у цијелој прошлој години имали су 9.900 позива, а ако се пријаве наставе овим темпом до краја децембра очекују више од 12.000 позива.

- Велики број њих односи се на насиље с тим да је више од 30 одсто тих пријава везано за вршњачко насиље и то махом у дигиталном окружењу. Насиље се раније дешавало “лицем у лице”, међутим сада се највећи број пријава односи на насиље које се десило у сајбер простору гдје су дјеца веома незаштићена - прича Рисојевић и додаје да је додатни проблем што знатан број родитеља не зна како да заштити своје дијете на интернету.

Директорка бањалучке Основне школе “Георги Стојков Раковски” Ивана Љубојевић наводи да родитељи и наставници сазнају за око свега пет одсто случајева од укупног броја случајева насиља која се десе у онлајн свијету.

- Дјеца су се увијек вријеђала и била окрутна једна према другима поготово у данашње вријеме када су околности другачије и када не знамо шта све раде на друштвеним мрежама. Без пријаве ученика школа не може сазнати за насиље, не постоји механизам да то контролишемо - прича Љубојевићева и додаје да је у њеној школи било пријава у вези с насиљем на интернету.

Она сматра да би родитељи требало да прате активности своје дјеце на интернету без обзира на сва права и слободу најмлађих.

-  Дјеци је заиста на интернету свашта на располагању и често се изненадимо шта су све способни да ураде док мислимо да су идеални. Међу њима је увијек било оних који су лоше одгојени, а интернет им је додатно омогућио да развију и испоље те ружне облике понашања - навела је Љубојевићева.

Да је насиља у директном контакту мање него раније наглашава и предсједница Актива директора основних школа са подручја Шамца, Модриче, Пелагићева, Доњих Жабара и Вукосавља, Зорица Васиљевић.

- Негативна дешавања у дигиталном свијету узимају све више маха. То су неке дјечије, назови, шале, задиркивања, а додатни проблем јесте прекомјерна употреба телефона који им одузима највећи дио слободног времена.

Дјеца су ту потпуно без контроле, не знају да живе без телефона, а родитељи немају моделе како да се изборе с тим - наглашава Васиљевићева и додаје да смисао за игру и забаву код данашње дјеце потпуно изостаје.

У институцији Омбудсмана за дјецу Републике Српске кажу да је пракса показала да субјекти заштите препознају углавном само случајеве физичког насиља, док разни други облици остају скривени и непријављени.

-  Апелујемо на субјекте заштите, дјецу и њихове родитеље колико је важно препознати све облике насиља као и на важност благовременог предузимања мјера подршке, будући да насиље може оставити тешке физичке и психичке посљедице по дијете - рекли су у тој институцији.

Ментално здравље

Саша Рисојевић каже да дјеца и млади број “Плавог телефона” најчешће окрећу због проблема са менталним здрављем.

- Више од 30 одсто укупних позива односи се на страх, анксиозност, депресију, теме које се тичу самоповређивања, напада панике, што је донекле и очекивано с обзиром чему су дјеца и млади све били изложени у претходном периоду пандемије вируса корона - рекао је Рисојевић и додао да највише позива долази од особа узраста од 14 до 18 година.

Пише: Анита Јанковић Речевић