Вршњачко насиље у Републици Српској у протеклих пет година повећава се у континуитету због чега је важно да дефинисати мјере за поступање у наредном периоду, изјавио је начелник Управе за полицијску обуку Министарства унутрашњих послова Републике Српске Миле Шикман.

Шикман је истакао да се укупан криминалитет малољетника у односу на пријављена пунољетна лица у континуитету смањује у посљедњих 20 година и данас износи 2,4 одсто, али да се са друге стране повећава удио малољетника који врше вршњачко насиље.

Он је навео да је МУП поводом обиљежавања Међународног дана борбе против вршњачког насиља данас у Бањалуци организовао округли сто “Вршњачко насиље – превенција“, који је окупио представнике институција који се баве заштитом дјеце.

Циљ је, како је објаснио, да се разговара о малољетничкој делинквенцији, вршњачком насиљу, узроцима који доводе до тих појава и о томе на који начин се бавити овом проблематиком и како је спријечити.

Помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање Наташа Цвијановић нагласила је да је Влада Српске опредијељена за нулту толеранцију на насиље, те подсјетила да је прошле године донесен програм мјера за сузбијање насиља и спречавање насиља у основним, средњим школама и ђачким домовима.

Она је додала да програм обухвата 11 приоритета и 69 мјера, те је актуелно доношење протокола о поступању у случају насиља, злостављања и занемаривања који потписују четири ресорна министра – за просвјету, унутрашњих послова, здравља и породице, омладине и спорта.

Цвијановићева је навела да је превенција посебно важна, рад са родитељима и ученицима и јачање стручних служби у школи, као и свих васпитно-образовних радника како би имали одређена знања да препознају насиље и реагују у датом тренутку.

Омбудсман за дјецу Републике Српске Гордана Рајић каже да је насиље проблем цијелог друштва, као и да осим квалитетне законске регулативе мора постојати и одређена свијест о овој проблематици која обавезује на реаговање.

– О насиљу се пуно прича, а ниједан закон не дефинише појам насиља. Да бисмо могли адекватно да реагујемо, морамо знати шта је насиље и ја бих пошла од тога – оцијенила је Рајићева.

Када је ријеч о казнама, Рајићева је навела да је мјера која се изриче ученицима васпитна, па тек онда дисциплинска, док надлежне институције треба да раде на томе да се спријечи понашање, те да утичу да се то више не понови, преноси Мондо.