Становници Вухана се полако враћају на улице, а некима је дозвољено да напусте своје домове први пут још од 23. јануара када је читав град смјештен у карантин.
Волонтери екипе “Blue Sky Rescue”, невладине хуманитарне организације, дезинфиковали су многе јавне површине попут тргова и великог позоришта Ћинтаи у Вухану.
Од 22. марта у Вухану је почело “омекшавање” мјера борбе против корона вируса.
Људима, који могу да докажу да су здрави, дозвољено је да изађу напоље у трајању од два сата, али и даље не смију читаве породице да излазе напоље, већ само по један члан. Оно што они морају да имају јесте “зелени здравствени код” за који се пријављују преко апликација и интернета.
Док се бори за контролу случајева који долазе из иностранства, Кина је најавила привремену забрану уласка свим страним посјетиоцима, чак и ако имају визе или дозволе за боравак. Кинеске и стране авиокомпаније такође су ограничиле број летова на један недјељно – а авиони не смију бити пунији од 75%, пише „BBC“.
Планирано је да Вухан дозволи људима да напусте град 8. априла. Званичници су забринути због могућности другог таласа инфекција, упозоравајући људе да буду опрезни док локалне здравствене власти имају наређење да појачају откривање заразе, надгледање и надзор обољелих.
Неки становници сада могу да излазе из својих стамбених блокова, али и даље стоје ограде са бодљикавом жицом, које спречавају да изађу они без дозвола.
Неке фирме су наставиле да раде и људи се враћају на посао, али многе мјере попут ограничења броја људи на малом простору, и даље стоје.
Док је фабрикама у овом кинеском центру за производњу челика и аутомобила дозвољено поновно покретање, радници се полако враћају на посао, а ланци снабдијевања су у хаосу.
Питање када ће стране инвестиције наставити да пристижу.
Тржни центри су поново отворени, али углавном су празни, већина људи се превише плаши да изађе напоље осим у потрагу за основним стварима.
Многи од њих су провели неколико недјеља, а неки и два мјесеца не излазећи из станова и кућа.
Гуо Ђинг (29), активисткиња за женска права, описала је како изгледају први дани “на слободи”.
– Увече, 30. марта, један добровољац из мог насеља рекао је да су разговарали са обезбјеђењем и да становници са зеленим здравственим кодом сада могу да изађу да купе залихе. Била сам тако узбуђена, заплакала сам. Брзо сам се регистровала за тај код преко “Alipay-a” и припремила се да изађем сутрадан. Последњи пут сам напустила дом 26. фебруара. Прошло је већ 43 дана – рекла је она.
Изашла је купила неке намирнице и прошетала до ријеке. Како је испричала, рекла је пријатељима да ће прва ствар коју уради када изађе из куће, бити та да оде до ријеке и викне.
– Након што сам јела, прошетала сам обалом. Мало сам оклијевала, а затим се окренула према ријеци и викнула сам: “Аааах!” Још два гласа су ми се придружила. Један од њих је чак три пута викао. Сви смо предуго били заробљени. Гушили смо се. Викала сам још неколико пута. Осјетила сам се пуна енергије – рекла је она.
Град у коме је свијет први пут видио како брзо вирус може да надвлада здравствени систем, можда се поново буди, али кретање становника и даље је под строгом контролом, са званичницима у високој приправности за било какво поновно оживљавање инфекције.
– Могућност напуштања свог насеља је један мали корак. Оживљавање града још увијек је далеко. Глобализација је скратила удаљеност између људи и повезала их – али довела је и до експлозије ове епидемије широм свијета. Многи од нових случајева у Кини сада су увезене инфекције, што би могло довести до нове епидемије. Да би се суочили са епидемијом, људи морају да предузму мјере заштите и влада мора да лијечи оне који су заражени. Све што желим је да не пролазим кроз још један карантин – рекла је Гуо.
Са више од половине званично пријављених случајева и смртних исхода у Кини, Вухан је и мјесто у коме је започела да се шири болест Ковид-19 и гдје је оставила најдубљу рану.
Некада регионално чвориште, у којем се очекивао раст бруто домаћег производа за прошлу годину од 7,8 одсто, сада се суочава са изазовима док покушава да се покрене.
– Штета је значајна – каже за "Blumberg" Чен Бо, професор економије на Универзитету науке и технологије у Вухану.
Како је рекао BDP у граду се вјероватно смањио за најмање 50 одсто.
– Социјални и психолошки утицај на инвестиције и туризам у граду могао би да траје прилично дуго – каже он.
