У Европи је у посљедње двије деценије забиљежено више од 39.000 случајева трговине људима, показују најновији подаци Међународне организације за миграције /ИОМ/.

Из ове организације су упозорили да је стварни број вјероватно знатно већи због недовољног пријављивања и пропуста у откривању случајева.

Подаци за период од 2002. до 2022. године откривају да жртве у Европи углавном долазе из девет земаља, а предњаче Украјина са 19.000, Молдавија 10.464 и Бјелорусија са 4.286 жртава.

Жене су жртве двоструко више него мушкарци. Жртве су најчешће одрасли у доби од 30 до 38 година, док је 15 одсто дјеце.

Трговци људима за контролу над жртвама користе психолошко, физичко и сексуално злостављање. Уобичајене тактике су и ограничавање приступа новцу, одузимање слободе кретања, те ускраћивање потребне медицинске помоћи.

Готово половина жртава била је искориштавана годину дана или мање. Половина их је била подвргнута присилном раду, највише у грађевинарству 52 одсто и пољопривреди 29 одсто, док је 48 одсто било жртва сексуалног искориштавања, углавном присилне проституције и производње порнографског садржаја.

Подаци ИОМ-а показују да починиоци у великој већини случајева нису блиски са жртвама - тек 10 одсто били су им пријатељи.

Највећи удио починилаца чине посредници при запошљавању, извођачи радова, формални послодавци и кријумчари. Интимни партнери чинили су један одсто, а чланови породице два одсто починилаца.