На подручју општине Пале најчешће жртве насиља у породици су жене, којих је у протекле три године пријављено укупно 58, што није нимало безазлен податак.

Директор Центра за социјални рад у Палама, Срђан Баралић, каже да би се могло рећи да се број жена жртава насиља кроз ове три године статистички смањивао, те да се највећи број жена, које су биле жртве насиља, кретао у старосној доби од 30 до 50 година старости.

– То је прилично ситна статистика ако посматрате општину Пале, која има око 22.000 становника, па кад то подијелите са бројем жена које пријаве насиље, долазите до малог броја у процентима. Зато не можемо рећи да долази до смањења броја, више је ријеч о кретању о одређеним оквирима. Међутим, потребно је нагласити да насиље постоји и да су жртве најчешће жене – каже Баралић.

Он истиче да се омјер жртава насиља креће између 9 жена наспрам једног мушкарца или од 8 жена наспрам 2 мушкарца у просјеку, али је очекивано да је та статистика мало другачија јер мушкарци рјеђе пријављују насиље.

Центар за социјални рад игра важну улогу када је у питању регулисање односа између дјеце и родитеља, када је у питању проблем с насиљем у породици.

– Ту долази до проблема када један од родитеља опструише могућност другом да виђа дијете. Новим Законом о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици, који ступа у мају идуће године, ово се третира као насиље над дјететом – истиче Баралић.

Према његовим ријечима, орган старатељства доноси одлуку да ће један од родитеља виђати дијете у одређеном периоду и ако то неко опструише, према новим измјенама и допунама Закона, тиме чини насиље у породици, односно насиље над дјететом и може да одговара за то дјело.

– Једна од алтернатива да се жртви насиља у породици помогне јесте измјештање у Сигурну кућу, а то је у у нашим условима Кантон Сарајево, Модрича, Добој и други градови, што суштински не рјешава проблем насиља. Овакав облик има смисла само када је у питању животна угроженост – каже Баралић.

Када се ради о санкцијама за особе које почине насиље у породици, Баралић истиче да природа Закона о заштити од насиља у поридици препознаје моделе попут забране приласка жртви, забрану ухођења и удаљење почиониоца насиља из породичног дома, што, према његовим ријечима, као санкција треба више да се користи и изриче.

У случајевима да не постоји ризик од угрожавања безбједности особе која је жртва насиља, Центар за социјални рад проблем рјешава уводећи ширу породичну заједницу, односно особе које су чланови породице или блиске жртви, како би се она привремено збринула.

Баралић напомиње да је веома важно превентивно дјеловати када је у питању овај проблем и да је најважније разговарати с потенцијалном жртвом насиља о проблемима са којима се она суочава. Такође, и са насилником.

– Очекујемо да је особа разумна и да је спремна да превазиђе проблем. Често поједине жртве насиља оптужују саме себе да су криве, али треба и о томе говорити – додаје Баралић.

Алкохол

У Полицијској управи Источно Сарајево су нам рекли да су у протеклих 9 мјесеци регистрована 42 случаја насиља у породици, од чега је 17 кривичних дјела и 25 прекршаја.

– На подручју општине Пале пријављено је 6 случајева насиља у породици. Од тога три су оквалификована као кривично дјело, док су три оквалификована као прекршаји – каже портпарол Полицијске управе Весна Стокановић.

Стокановићева каже да полицијски службеници, када је у питању насиље у породици, поступају у складу са Законом о заштити од насиља у породици и у сарадњи са свим надлежним институцијама, посебно са Центром за социјални рад као основном кариком у систему заштите.

Она каже да се повратници у вршењу оваквих кривичних дјела и прекршаја често појављују, те додаје да је највећи узрок насиља у породици алкохол.

Према њеним ријечима, почиониоцу кривичног дјела насиља у породици изриче се новчана казна, условна осуда или заштитне мјере, хитне мјере заштите, удаљавање почиониоца из стана у којем је живио с брачним партнером, забрана приближавања и контактирања жртве насиља.