Друмовима Српске крстари 131.441 возило што је више за 42.000 него прије десет година, а стручњаци из области саобраћаја наглашавају да је аутомобил данас насушна потреба, а не луксуз.

Брзина живота, али и навике и трендови, који се из године у годину мијењају, довеле су до тога да је свакодневно све већи број возила на путевима Српске. Родитељи неријетко својој дјеци чим постану пунољетни поклањају аутомобил, а многи су и због природе посла принуђени да путују из једне локалне заједнице у другу, за шта им је аутомобил најбољи вид превоза.

Према подацима Завода за статистику РС, у трећем тромјесечју ове године регистровано је 131.441 возило, што је 3,6 одсто возила више него за исти период прошле године.

Од укупног броја регистрованих возила 80,9 одсто односи се на путничке аутомобиле, 9,6 одсто на теретна, 4,6 одсто на прикључна возила, а 4,9 одсто на остале категорије возила. Први пут регистровано је 8.815 возила што је за 34,9 одсто више у односу на треће тромјесечје 2022. године.

Колико је порастао број возила на путевима Српске најбоље показују подаци овог завода из 2013. године гдје је у трећем кварталу било регистровано 89.056 возила.

Замјеник директора Агенције за безбједност саобраћаја РС Милија Радовић казао је за “Глас Српске” да је број возила у Српској у константном порасту.

- Без обзира на тешку материјалну ситуацију возило је данас потреба. Људи све мање раде тамо гдје живе и принуђени су да путују због посла. Тај број ће се и даље повећавати, јер је тренд да дијете чим постане пунољетно добије аутомобил, а када почне радити прода га и купи нови. То је тренд који се, све су прилике, неће зауставити - рекао је Радовић.

Према његовим ријечима, често домаћинства имају по два или више регистрованих возила.

- По степену моторизације у рангу смо са Србијом и Црном Гором, а иза Хрватске и Словеније, која у региону има највећи број возила - каже Радовић.

Наглашава да обрнут тренд постоји само у свјетским метрополама.

- Лондон има мање возила на хиљаду становника од Бањалуке јер је то тамо скупо, а имају и добар јавни превоз. За ауто морате имати гаражу, а и паркинг је тамо прескуп - рекао је Радовић.

Подаци показују и да грађани Српске возе већином стара возила. Наиме, само 7,2 одсто су аутомобили старости до пет година, једна трећина возача вози аутомобил старости од шест до 15 година, док чак 60,2 одсто има возило старије од 15 година.

- То ће и даље бити тренд, јер је то одраз економских могућности становништва. Сви би вољели но­в аутомобил, али немају новца. Просјечна старост возила у Словенији је око 11 година, у Хрватској је још боље стање, а све је то одраз укупног стандарда становништва, што је земља богатија и грађани могу да приуште новија возила - рекао је Радовић.

Предсједник Удружења за унапређење безбједности саобраћаја РС Миленко Јаћимовић казао је за “Глас Српске” да је већини земаља па и код нас број возила на друмовима сваке године све већи.

- То је посебно изражено у већим градовима као што су Бањалука, Мостар и Сарајево. Некада су породице имале једно возило, а сада имамо просјек од два и по возила у породицама од четири или пет чланова - рекао је Јаћимовић.

Он је нагласио да је некада возачка дозвола била луксуз, а сада је потреба.

- Много људи једноставно мора имати аутомобил због посла, а некима олакшава свакодневицу. Карте за јавни превоз отишле су у небо, тако да је људима и повољније да имају свој ауто - казао је Јаћимовић.

Паркинг

Милија Радовић наглашава да је велики проблем и пронаћи паркинг-мјесто, посебно у великим градовима као што је Бањалука. Ипак, додаје да град ради план одрживе урбане мобилности, а у том плану је и дио који се односи на паркирање, гдје би студија требало да испрати трендове.

- Гараже не би требало градити само у центру града. Добар примјер је Љубљана, гдје је доста гаража на удаљености од 15 минута од центра града пјешке или пет минута јавним превозом - рекао је  Радовић.

Пише: Милош Васиљевић