Српска је тренутно "богатија" за 373 спортске кладионице него прије десет година.

Иако је, истина, у протеклих неколико година забиљежен пад броја уплатно-исплатних мјеста, поређење са 2012. годином показује да кладионичари данас ипак имају много више локација за клађење него деценију раније.

Наиме, из Републичке управе за игре на срећу за "Независне новине" је потврђено да је у Републици Српској 2012. године било 469 уплатно-исплатних мјеста, у 2017. години 953, а у овој 842.

Тумачећи ове податке, из Асоцијације легалних приређивача игара на срећу (АЛПИС) кажу да је нови закон, који третира ову област, у протеклим годинама смањио број уплатно-исплатних јединица.

- Неупитно је да су многе компаније, након доношења новог Закона о играма на срећу у Републици Српској, ревидирале своја пословања на овом тржишту и због одређених неповољних аспеката наведеног закона, у смислу повећања пореских давања, двоструког опорезивања, итд., одлучиле да смање обим пословања и уплатно-исплатних јединица, те, неријетко, повећају пословање у другом дијелу БиХ и региону - наводе из АЛПИС-а за "Независне новине".

Према званичним информацијама, по броју кладионица предњаче највећи градови у Српској.

- Тренутно је највећи број регистрованих кладионица у Бањалуци, Бијељини, Источном Сарајеву, Зворнику и Добоју - рекли су нам из Републичке управе за игре на срећу.

Радник кладионице у Бањалуци прича нам да готово нема друштвеног сталежа који се не коцка.

- Звучи невјероватно, али, рецимо, пензионер који је деценијама радио у иностранству добије пензију и сједне за апарат или игра такозвани бинго. И не устаје до фајронта. Потроши пола пензије. Ја то схватити не могу, али тако је. Озбиљан човјек, мучио се цијели живот, стекао добру пензију и онда је списка на коцкање - рекао је овај радник.

И то није једино искуство које га је, како тврди, непријатно изненадило током вишегодишњег рада у овој бранши.

- Коцкају млади, стари, необразовани и високообразовани, коцкају богати, али и они који немају 'пребијене паре'. Не знам како неко може мислити да ће своју беспарицу ријешити коцком - истиче саговорник "Независних".

Драго Вуковић, социолог, редовни професор Универзитета у Источном Сарајеву, истиче да га је изненадио број спортских кладионица које послују у Српској.

- Према мом мишљењу, велики интерес за кладионице је израз неке кризе друштва. Та жеља, односно нада да се нешто може добити на кладионици, а што се некоме и догоди, јесте заправо бјежање од сучељавања са стварним проблемима. Кладионице и игре на срећу, генерално, указују на ниво животног стандарда, односно недостатак новца. То је једна лажна храна - истакао је Вуковић.

Према његовим ријечима, ако узмемо у обзир могућност добитка, у питању је нада која нас више удаљава него што нас приближава рјешавању проблема.

- Требало би да развијамо промоцију рада, да младе људе приволимо да раде. Али ми, генерално, немамо тај приступ, не развијамо културу рада - да млади људи знају да је рад основа живота, да без радних навика, односно струке, не можемо да будемо успјешни људи - нагласио је Вуковић за "Независне новине".

Аутор: Драган Сладојевић