У БиХ је током 2018. и 2019. године пријављено укупно 126 случајева силовања, од чега 31 у Републици Српској, подаци су Виског судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ.

У ове двије године судови у БиХ изрекли су 38 пресуда за силовање, а само 24 силоватеља су добила затворске казне, преноси "ЕуроБлиц" и истиче да је седам оптужених ослобођено, док их се исто толико извукло са новчаном казном или условном осудом.

У анализи судских пресуда за сексуално насиље над женама и дјевојчицама у БиХ, коју је у оквиру пројекта невладиних организација под мотом "Прекинимо ћутање" урадила Иванка Марковић, професор кривичног права и посланик у Народној скупштини Српске, наведено је да поступци трају дуго, најчешће годинама, а жртве су незаштићене, јер се оптужени за силовање и друге сексуалне деликте у 80 одсто случајева бране са слободе.

У таквим околностима неријетко се дешава да силоватељ на улици пресреће жртву, пријети јој и вријеђа је.

Марковићева каже да судови често узимају као олакшавајуће околности сиромаштво или незапосленост иако је чињеница да неко незапослен нема никаквих додирних тачака са суштином кривичног дјела силовања.

Како је утврђено анализом, у пресудама су жртве дехуманизоване јер су подаци о њима сведени на минимум. Није риједак случај ни да се у судском поступку преиспитује да ли је жртва "изазвала силоватеља", док се за силеџије готово увијек нађе нека олакшавајућа околност.

- У неким пресудама се наводи да је `дјело учињено без било каквог повода од оштећене`, што наводи на закључак да жртва може, својим понашањем дати повод да буде силована - наводи Марковићева.