Драгиша Андрић из Вишеграда, бивши радник Жељезница, логораш из последњег рата, гази 73 годину и сваки дан рекреативно препјешачи око 40 километра без застоја и одмора на само њему разумљив начин.
-Прошле године пјешачио сам сваки дан, једино нисам на Васкрс јер је био полицијски час, али сам ипак тај дан направио 17 километара у свом дворишту. Дневно пређем од 30 до 50 километара. а највише сам ишао у једном даху 52 километра крећући се од Вишеграда до планине Сјемећ и натраг- прича Андрић.
Користи апликацију на телефону која му биљежи све податке о пјешачењу.
-Ево пише у фебруару сам пјешачио 925 километара за 168 сати, забиљежено је колико сам начинио корака и потрошио калорија. И тако сам у прошлој години укупно прешао пјешице 14.106 километара- објашњава Андрић.
Почео је прије три године пошто су му љекари, након ломова костију, препоручили сталне шетње. Шетње су пуне утисака и необичних сусрета па и са дивљим животињама.
-Имао сам сусрет са вуком у близини хидроелектране на растојању од 40 метара. Животиња ме само погледала и побјегла у шуму. На мојим пропутовањима сам видио и по више пута све дивље животње које живе на овом простору. Једном сам примјетио и нагазну мину и о том обавјестио надлежне- испричао је овај пјешак, рекреативац.
Да би на што мањој раздаљини начинио што више корака Драгиша шета у цик-цак. Са собом не носи ни храну ни воду осим малу флашицу ракије за окрепљење, Нигдје се не одмара. Креће се нешто убрзаним кораком.
Вјечити пјешак и заљубљеник природе каже да не троши никакве лијекове, да посједује фантастичну кондицију и да ће шетати док га ноге не издају. Препоручује гојазним да шетају јер је пјешачећи смршао више од 20 килограма.
