Ушли су у трку за одборнике, а нису освојили ниједан или су освојили један-два гласа.

Тако, према прелиминарним резултатима, изгледа политичка стварност великог броја кандидата, углавном у мањим срединама, па је из тога лако закључити да ови са нула гласова нису гласали ни сами за себе, а ове друге, који су освојили мање гласова од прстију једне руке, није подржала ни сва родбина и комшије.

Рецимо, у Језеру је више од 10 кандидата за које би се могло рећи да су у недјељу прошли као боси по стаклу. У овој малој општини у Српској, на листи Демократског савеза (Демос) три кандидата имају нула гласова, а обрађена су сва бирачка мјеста.

Мира Томић, Перо Девић и Бранка Микић, наиме, немају ниједан глас.

Одборници су у Језеру покушали бити и Драган Иветић, Мира Јарић, Борислав Јеринић, те Јован Скопљак  на листи ДНС-а. И поред њихових имена, на страници ЦИК-а, јуче је стајала нула.

Као бос по стаклу је прошао и Јово Нишић на листи Уједињене Српске, који такође није добио ниједан глас. Момчило Даниловић из Социјалистичке партије доживио је исту судбину, као и Лепа Томић на листи Народног фронта.

Језеро, међутим, није усамљено. У општини Купрес (РС) Јелена Кнежић, кандидат Социјалистичке партије, такође није имала среће, а можда ни жеље да се домогне мандата, тако да ни она нема освојених гласова.

Двије кандидаткиње у овој општини, на листи СДС-а, имају само по један освојен глас, док је двоје кандидата СНСД-а било нешто "успјешније" - имају по два гласа.

И у општини Теочак, у ФБиХ, обрађено је 100 одсто гласачких мјеста. И ту су поједини кандидати "освојили" нула гласова, а оних који су испред имена сакупили један или два икса има на претек.

Политиколог Николина Лозо каже да мање странке, нарочито у мањим срединама, имају проблем при састављању изборних листа па често посежу и за тим да на листе стављају људе који нису чланови странке или су чак политички апстиненти.

- Ти кандидати и кандидаткиње често не обавијесте ни своје најближе да су на листама. Вјероватно се воде логиком да ће неко од њихових колега са листе за њих гласати па не гласају сами за себе. Нажалост, ти кандидати и кандидаткиње су само број на листи како би листа имала одређени број кандидата и како би освојила одређени број гласова - каже Лозо за "Независне новине".

Политиколог Милица Марић каже да смо, када је законом одређено да се максимално може гласати за три кандидата на одборничкој листи, дошли до једног вида проблема, а то је за кога сад гласати. Неким гласачима, додаје она, није ни битно, ако има пријатеља, кума, друга - онда ће они и дати свој глас. Али, истиче Марићева, питање је ко нам се налази на листама.

- Претежно се обраћа пажња на квантитет, не на квалитет. На листе се постављају људи само ради користи, тј. броја кандидата на листама.  Чист примјер тога је што се послије избора десило да неки кандидати на пребројавању немају ниједан глас. Можемо то гледати и са друге стране, да су хтјели направити поновно бројање ако не би били задовољни неким другим резултатом, па да се држе тога 'за себе сам гласао' - каже Марићева.

Притом, како додаје, поједини пристају да буду кандидати на листама без жеље и борбе да буду одборници, што говори да је то лични интерес.

- Подржаће странку испред које су да би остварили свој циљ, али немају у плану да се боре као одборници за свој народ, своју странку. Претежно се то и дешава у мањим општинама, јер се мисли да се не обраћа велика пажња на саме гласове - истиче Марићева за "Независне новине".