Празници су прошли, прасићи су оглодани, пиће попијено, а новчаници и картице почишћени до посљедње марке, па многи потрошачи прескачу плаћање рачуна и рата за кредите како би преживјели до фебруара.

Из удружења потрошача одавно упозоравају да то није добар рецепт, јер је такав начин располагања кућним буџетом сигуран пут у – дужничко ропство. Све своје обавезе потрошачи, прије или касније, морају измирити, с тим што ће они који то ураде касније платити и затезне камате, али и нагомилати дугове, које је касније тешко стићи.

– У таквој ситуацији људи неријетко посежу за скупим краткорочним кредитима, како би измирили већ доспјеле обавезе и тако упадају у врзино коло, из којег нема излаза – каже Муриса Марић, извршна директорка Удружења грађана ДОН из Приједора, које се бави заштитом права потрошача.

Кључни проблем је, тврди Марићева, што грађани нису навикли да планирају расходе и да се, како се народски каже, протегну онолико колико им је покривач дуг.

– Једноставно, не можеш трошити оно што немаш, нема те чаролије која би би нам то омогућила.  Погодности које банке нуде грађанима, како би што више трошили, попут дозвољеног минуса или кредитних картица, заправо су илузија, која скупо кошта. Банке не дају ником новац џаба; то је логично, јер оне, као и свако друго предузеће, послују да би имале профит – каже Марићева.

Да су банке своје интересе добро заштитиле потврдио је и директор Удружења банака БиХ Берислав Кутле. Он каже да вјероватно многи покушавају да „прескоче“ плаћање рате кредита у јануару, који је и најдужи и у финансијском смислу најтежи месец, али да то у већини случајева није могуће урадити.

– Највећи број банака, приликом одобравања кредита, клијентима отварају трајне налоге, којим се, аутоматски, рата кредита скида са њихових рачуна. А то значи да они не могу „прескочити“ рату, него да ће, ако на рачуну немају довољно новца, ући у недозвољени минус, или како се то колоквијално каже „у црвено“. И на то  ће, наравно, платити додатне камате – објашњава Кутле за Српскаинфо.

Кад су у питању рачуни за комуналије, „прескакање“ је могуће, па многи грађани то и чине, наивно вјерујући да ће све “попеглати” у фебруару или марту.

Тако у „Електрокрајини“ кажу да је већ годинама у децембру и јануару потрошња струје у домаћинствима највећа, а степен наплате најмршавији.

– Није то ништа драматично, али је видљиво. Вјероватно томе доприноси и празнична потрошња, али и чињеница да је зими струја скупља, па је и рачуне теже измирити – каже портпарол „Електрокрајине“ Предраг Клинцов.

Послијепразнична “депресија” видљива је и у малим продавницама, у којима се још увијек може куповати на теку и на комшијски образ, јер спискови дужника и листа дугова у другој половини јануара рапидно расте, потврђено нам је у неколико самосталних трговина. У порасту је и промет у мјењачницама новца. Грађани ових дана најчешће мијењају новчанице од 50 евра.

– Морамо имати увијек довољно ситног новца, јер за 50 евра исплаћујемо 97,50 КМ, а већина муштерија нема код себе двије и по марке, како бисмо им исплатили 100 КМ „у комаду“. Многи од њих нам чак отворено признају да ових дана мијењају евре чуване „за не дај боже“, које су дошли на ред тек кад су потрошили и посљедњу марку – кажу у једној мјењачници у центру Бањалуке.

Пет златних правила за потрошаче

Да би се избјегла постпразнична беспарица, током празника треба избегавати распродаје и снижења, односно куповину беспотребних ствари само зато што су јефтине, поручује Муриса Марић и додаје да постоји још неколико „златних правила“, којих потрошачи треба да се придржавају увијек, а поготово у доба празничне потрошачке грознице.

– Прво, чим стигне плата или пензија треба поплаћати рачуне и измирити друге обавезе, па онда видјети шта је остало и колико се за шта може потрошити. У том смислу трајни налози су добро рјешење, јер се може унапријед „задати“ да се са рачуна скидају износи за рату кредита, па и за рачуне који имају фиксни износ, попут одвоза смећа. С друге стране, треба избјегавати дозвољени минус на рачуну, јер такав аранжман само поскупљује потрошњу и наводи нас да трошимо оно што немамо – каже Марићева.

Плаћање картицом, али обичном, а не кредитном, сматра Марићева, добра је опција, али под условом да потрошач прати стање на рачуну и да увијек зна с чим располаже и колико је дана преостало до сљедеће плате или пензије.

Уз то, у продавницу не треба ићи без списка, на којем ће се наћи само оне ствари које су стварно неопходне.