Иде Први мај, а с њим и продужени викенд. У Републици Српској ће многи празновати четири дана за редом, а они који славе Ђурђевдан, или на ову славу иду у госте, уживаће у друштву, ићу и пићу од сутра па све до сриједе.

И рекло би се, “ником није љепше, нег је нам, само да је тако сваки дан”. Али, има људи, а нарочито жена, које са зебњом ишчекују празничне дане, којима се други радују.

Зашто је тако? Неке мучи празнична депресија, неке жене страхују да ће супруг, који је “добар док не попије”, након весеља уз пиво, роштиљ и печење, сручити на њу салву увреда, или удараца.

Статистике говоре да је број случајева насиља у породици у Републици Српској знатно већи током празника.

Али, откуд “празнична депресија”. Код неких се јавља само привремена потиштеност, због усамљености, или због наметнутих и у правилу нереалних очекивања. И то јако личи на депресију и може водити ка овој болести.

– Ниси права домаћица, ако ниси сама савила сарму, испекла питу, направила 30 врста ситних колача, украсила сто најмаштовитијим декорацијама и уз то цијели дан, насмијана и свјежа, ћаскала са гостима. То сам сваке године очекивала од себе, јер сам, гледајући друштвене мреже, мислила да тако мора – прича једна Бањалучанка.

Каже да се, срећом, након разговора са психилогињом, мало “опаметила” и почела реалније гледати на живот и уживати у дружењу с породицом и пријатељима.

Они који пате од депресије, током празника, из различитих разлога, имају израженије симптоме.

Како наводи Друштво психолога РС, позивајући се на податке Свјетске здравствене организације, најмање 280 милиона људи широм планете болује од депресије, а ова болест чешће погађа жене, него мушкарце.

– Депресија настаје комплексном интеракцијом социјалних, психолошких и биолошких фактора, а особе које су прошле кроз неповољне животне догађаје, као што су незапосленост, губитак блиске особе или злостављање у већем ризику за развој депресије – објашњава психологиња др Јелена Нишкановић.

Амела Башић Томић,менаџерка Сигурне куће у Бањалуци, која је по струци психологиња, наводи да се депресивно расположење се код многих појачава током празника, када су и случајеви насиља у породици учесталији него радним данима.

– Празнична депресија не спада у групу званичних клиничких дијагноза, али су празници период пун ситуација које могу бити потенцијални окидачи који доводе до пада расположења и једне врсте меланхолије – каже Амела Башић Томић.

Она објашњава да је то посебан облик емоционалног стања, које се јавља током периода празника које одређена особа обиљежава и које је подсјећају на периоде у којима је доживјела позитивне емоције.

– Управо сјећање на прошле дане, усамљеност и појачан стрес могу бити фактори који доводе до свих специфичних симптома депресије у виду преплављеног осјећаја туге и безнађа, анксиозности, раздражљивости, смањене вољне активности, потешкоће са концентрацијом, као и проблема у успостављању ритма спавања и будности, као и промјена у апетиту – каже саговорница портала Српска инфо.

Ти се симптоми, додаје она, често јављају код људи, које су изгубили вољене особе или су њихови најближи и највољенији далеко од њих, због чега их преплави дубок осјећај усамљености и туге.

Тако се, рецимо, могу осјећати удовци или удовице, чија су дјеца одселила у иностранство.

Али, усамљеност није једини извор стреса и лошег расположења, које нарушава ментално здравље.

-Важно је поставити реална очекивања која се не заснивају на савршеним празницима, већ на тренуцима која се проведу унутар њих. Превелики стрес могу да изазову и финансијски притисци у виду куповине поклона,  организовања празничних забава, припреме јела и пића – каже Амела Башић Томић.

За вријеме празника је, како наводи, примјетан и пораст насиља код дисфункционалних породица, јер чланови породице проводе више времена на окупу.