Предсједник Удружења млинара Зоран Кос наводи да је брашно у Српској појефтинило протеклих мјесеци од два до осам фенинга по килограму.

- Како су цијене пшенице почеле да падају тако су и млинари вршили корекције. Тако је за врећу брашна од 25 килограма, која је раније коштала 32 марке, сада потребно издвојити од двије до три марке мање - рекао је “Гласу” Кос, који за сада не износи прогнозе када је ријеч о цијени брашна у наредном периоду, јер наводи да не зна како ће се кишно вријеме одразити на нови род пшенице.

Ипак наводи да не би требало никако да дође до новог раста цијена брашна, односно пшенице, јер су силоси у региону пуни.

- Једино се може десити да због временских прилика род буде угрожен када је ријеч о квалитету. Тада би се могло десити да квалитетна пшеница поскупи, а она која буде мањег квалитета служи за исхрану стоке - навео је Кос.

Иако су млинари оборили цијене, пекари који од њих купују брашно неће кориговати цијене хљеба и пекарских производа, штавише наводе да ће прије доћи до поскупљења него до појефтињења.

- Разлог за то је тржиште радне снаге, које је такво да немамо довољно радника. Морамо дизати плате. Више расту трошкови по питању плата, него што падају цијене енергената и брашна - рекао је “Гласу” предсједник Удружења пекара Републике Српске Саша Тривић и додао да у пекарама радници обављају тешке послове и морају имати и веће плате.

Идентичног става је и предсједник Удружења пекара регије Бијељина Раденко Пелемиш, који наводи да нису ни прошле године на први мах дизали цијене па неће ни сада да спуштају.

- Дошло је до благог пада цијена пшенице и брашна, али питање је колико ће се то задржати. Ситуација је нестабилна када је ријеч о енергентима, репроматеријалу и сировинама. Све зависи и од стања на свјетском тржишту. Било би неозбиљно сваки мјесец да повећавамо, односно смањујемо цијене - казао је “Гласу Српске” Пелемиш и додао да се уштеде када је ријеч о паду цијене горива и брашна преливају на плате запослених да би их задржали на послу у пекарама.

На крају ипак наглашава да ће ситуацију пратити те ако буде простора на крају и кориговати цијене хљеба и пекарских производа.

За сада нема најава ни са адреса превозника да би могло доћи до корекције цијене превоза, а предсједник Скупштине Удружења саобраћаја и веза Републике Српске Дејан Мијић наводи да се у републичком саобраћају слободно формирају цијене, односно превозници их сами одређују.

- Колико знам већина цијена у међуградском саобраћају није ни повећана. Већину цијена превозници нису мијењали због пада путника и високе конкуренције. Раније су сви подигли цијене прије превозника, а сада очигледно чекају да они прво коригују своје - рекао је “Гласу” Мијић и додао да на локалном нивоу цијене формирају у складу са одлукама градских, односно општинских органа.

Иако су из највећег града у Српској раније најављивали да ће цијене појединачне градске карте пасти када литар горива буде коштао 2,56 марака, а далеко је испод тога тренутно, још није дошло до промјена када је ријеч о цијенама и не зна се ни да ли ће и када уопште то да се и деси.

Економисти у Српској наводе да се на домаћем тржишту више не увози инфлација из иностранства, већ да је сами сада пумпамо.

- Истраживањем смо дошли до податка да је прије годину литар горива коштао 3,41, а сада је 2,41 КМ. За годину то је појефтињење за 30 одсто. Ми немамо нормалну централну банку, као што имају Србија и Хрватска. Наиме, Хрватска народна банка дошла је до податка да је код њих 75 одсто инфлације интерно генерисано, а само 20 одсто је дошло са стране. Више се не увози инфлација из ЕУ, већ сада наши учесници на тржишту сами уграђују своја очекивања те гурају и даље тај талас поскупљења - рекао је “Гласу” професор са Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац.

Наглашава да су у Хрватској трговачки ланци исказали енормне добити те да је ситуација у том домену идентична и на домаћем тржишту.

- Немамо податке за Србију и БиХ, али ситуација је ту мање-више иста, јер када код њих цијена горива расте, исто се дешава и код нас. Код нас је стопа ПДВ-а нижа него код њих па је код нас нешто повољније. Закључак је да је у 99 одсто случајева и код нас слична ситуација као у Хрватској - рекао је Радивојац и поручио да више није главнина проблема на иностранству, већ на домаћем тржишту.

Нагласио је да ћемо сами по себи ући у инфлаторну спиралу те додао да ако Европљани заиста имају добре намјере за БиХ, прва монетарна мјера треба да буде увођење евра у платежни систем.

- Ако Црна Гора може увести евро, која је даље од нас у односу на ЕУ, зашто БиХ то не би могла урадити? Хрватска је добила милијарде евра помоћи за санирање посљедица пандемије вируса корона, а шта смо добили ми? Ништа. Нама се испоручују посљедице са којима се боримо, а никакве користи од тога нема. Са аспекта монетарне политике немамо шта више чекати и треба увести евро, али да дођемо под ингеренцију Европске централне банке - казао је Радивојац и додао да Централна банка БиХ упорно губи капитал, распродају златне резерве те сами себи додјељују признања, што је у 2023. неозбиљно и непрофесионално.

Ланчана реакција

Извршни директор Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић рекла је да треба што прије снизити цијене основних и свих других намирница, јер су знатно пале цијене горива.

- Појефтинило је и уље и сада кошта мање од КМ по литру. Трговци, када је почео талас поскупљења намирница, позивали су се на поскупљење горива и уља, чије су цијене сада снижене, а то би ланчано требало да прате и остале цијене намирница - рекла је Марићева.

Пише: Маријана Миљић Бјеловук