Упркос сталним упозорењима стручњака и бројним кампањама чији је циљ већа безбједност саобраћаја на друмовима у Српској најновија истраживања показују да је свијест возача о посљедицама које може проузроковати брза вожња, употреба телефона и избјегавање појаса из године у годину све мања.

Наиме, Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске у сарадњи са полицијским управама од 2017. године у континуитету мјери индикаторе безбједности саобраћаја, а резултати посљедњих анализа спроведених на јесен прошле године више су него забрињавајући.

Руководилац Одсјека за координацију, планирање и статистике при Агенцији за безбједност саобраћаја Републике Српске Милан Илић каже да су у посљедњем мјерењу учествовала укупно 24.152 возила на путевима од Приједора, Бањалуке, Добоја, Бијељине, Источног Сарајева па све до Фоче и Требиња.

- Возачи путничких аутомобила, њих 69,7 одсто користило је појас, док је у 2022. години тај проценат износио 71,1 одсто. Код сувозача је тај проценат мањи за два одсто и оваквим трендом никако нисмо задовољни будући да стално радимо на подизању свијести о употреби појаса - навео је Илић.

Додао је да је дошло до повећања употребе мобилних телефона током вожње.

- Лани је тај проценат износио 6,6 одсто, а годину раније 6,3 одсто. Нажалост, то је тренд који од самог почетка мјерења индикатора константно биљежи раст и када је ријеч о томе мора се активније радити јер је очигледно да је проблем све озбиљнији. Када се изађе на улицу и посматрају возила може се видјети, бар у Бањалуци, да бројни возачу користе мобилни док возе - наглашава Илић и додаје да су индикатори безбједности саобраћаја мјерени у насељеним и ненасељеним мјестима те на аутопутевима.

Да знак за ограничење брзине не примјећују бројни показује податак да је лани више од 60 одсто бахатих возача папучицу гаса стисло превише. Илић каже да су најновији подаци и у овом сегменту негативни будући да је током 2022. године прекорачење брзине констатовано код 55,9 одсто возача. 

- Непрописна и неприлагођена брзина један је од главних узрока настанка саобраћајних несрећа. Пребрза вожња утиче и на број погинулих у саобраћају. Лани је у несрећама живот изгубило 109 особа, а годину раније 100 - додао је Илић. 

Похвално је, наводи Илић, што је дио возача схватио колико алкохол може бити опасан током вожње.

- Проценат алкохолисаних возача склизнуо је са 2,7 одсто колико је било 2022. године на 1,3 одсто лани што је значајно побољшање. Бројке су боље и када је ријеч о употреби дјечјих ауто-сједалица па је тако прошле године 42 одсто возача превозило најмлађе у ауто-сједалицама, а годину раније 38,6 одсто. Јасно је да је статистика и даље поразна, али прије неколико година ти проценти су били око 12-13 одсто. Из године у годину долази до одређеног побољшања за шта су заслужне репресивне мјере, али и превентивне које спроводимо у сарадњи са локалним заједницама гдје поклањамо одређени број ауто-сједалица - нагласио је Илић, који сматра да наведени резултати потврђују да је свијест возача на изузетно ниском нивоу те да су репресивне мјере благе и да би их требало пооштрити.

Млади

Милан Илић каже да Агенција за безбједност саобраћаја редовно едукује ђаке о значају везивања појаса и сличним темама.

- Предавања посебно организујемо за матуранте средњих школа који су жељни доказивања па им скрећемо пажњу о опасностима вожње у пијаном стању - навео је Илић.

Пише: Анита Јанковић Речевић