Такозвани „закон о клевети“ већ се пише и имамо информације да неће бити јавне расправе него да ће се ићи одмах на усвајање, без консултација са представницима медија и новинарске заједнице.

Ово је рекла замјеница предсједника Управног одбора Вијећа за штампу и онлине медије Сандра Гојковић Арбутина на конференцији „Колико ће нам слободе остати“ Клуба новинара Бањалука, пословног портала Capital.ba и Фондације „Friedrich Ebert“ Бањалука.

- Суштина тог закона не би требало само да буде питање медија, него и политике и јавних личности. Уопште се не води рачуна шта то значи за медије, а ми знамо да је поента у великим новчаним казнама које ће довести до гашења медија. Пресуде које смо до сада добијали су обично око 5.000 марака али информације власти су да је то мало. Питамо се хоће ли то бити казна која ће значити да се више никада нећете усудити да кажете оно што мислите или знате. Ко то процјењује? Ко зна да процијени шта је клевета? Нико се тиме не бави, нико нас није питао да заједно сједнемо и утврдимо шта је лажна вијест и клевета - пита Гојковић-Арбутина.

Додаје да никада није било позива на дијалог, али да се упорно пласирају информације да се новинари опиру, што није истина.

- Када погледамо гдје је било највише лажних информација, видимо да је на Јавном сервису. Ни у једном моменту се није споменуо Јавни серис, говори се само о медијима који пишу критички и истражују, а нико се не бави највећим медијем који је имао плејаду лажних вијести и клевета - каже она.

Службеник за људска права у Мисији ОСЦЕ-а у БиХ Игор Личина каже да у вијеку у којем живимо не би нико требало да одговара за изнесено мишљење.

- Не постоји људско право на тачну информацију и вијест. Било какво ограничавање улази у кршење основних слобода. Небитно је колике су казне. Ми смо прегледали стотине пресуда и ствари су ишле у неком прихватљивом правцу хармонизовања са праксом. Ово сада је дефинитиван корак назад. Све што се дешава је сигнал онима који би да нас врате 20 година уназад да то не раде - каже Личина.

Професор на Факултету политичких наука Ђорђе Вуковић пита како пронаћи рјешење које је добро када су односи снага између страна неупоредиви.

- Фингирање преговора са оним који прописују та рјешења, створило би привид да је ту неки компромис, а сигурно то не би било тако. Ово ће још дубље разоткрити природу ауторитарног режима у којем живимо и појаснити са којим се капацитетима ми боримо против тога. Између кога ми то уопште правимо равнотежу? Морамо истини погледати у очи. Медији су своју заједницу ослабили злоупотребама изнутра и одатле морамо кренути са ојачавањем. Ненаоружани пророци не могу да ратују, па је вријеме да се новинари сами ојачају - рекао је Вуковић.

Некадашњи директор Фондације за отворено друштво и Комитета правника за људска права Милан Антонијевић каже да остаје отворено питање како ће грађани реаговати на ово.

- Било би добро да и грађани кажу шта мисле о овом закону и да се крене у контраофанзиву, да и медији овај закон искористе за борбу против клевета које против њих износе политичари -  рекао је Антонијевић.

Аутор: Андријана Писаревић