Бијели лук је једна од најстаријих и најмоћнијих биљака које човјек користи у исхрани и народној медицини, а истовремено је и једна од најпрепознатљивијих по мирису. Иако је ситан и скроман на изглед, у његовим ченовима крије се право природно богатство.

Користио се још у старом Египту, гдје су га давали радницима који су градили пирамиде да би имали снаге и бољи имунитет, а кроз историју је важио као симбол здравља, заштите и дуговјечности.

Посебна тајна бијелог лука лежи у супстанци званој алицин. Управо она му даје јак мирис и укус, али и снажна антибактеријска и антивирусна својства. Због тога се бијели лук често назива "природним антибиотиком". У народној традицији користио се за лијечење прехладе, јачање организма и чишћење крви, а и данас је дио многих природних рецепата за здравље.

Бијели лук је богат витаминима (Ц, Б6), манганом и антиоксидансима који штите ћелије од оштећења. Редовна, умјерена употреба може допринијети здрављу срца, снижавању крвног притиска и јачању имуног система. Термичка обрада умањује нека његова љековита својства па се често препоручује да се користи сиров.