Десанка Максимовић рођена је 1898. године у селу Рабраници.

У том селу је њен отац радио као учитељ. Још док је била сасвим мала, њена породица се преселила у село Бранковина код Ваљева. Баш у овом селу, богатом шумарцима, бреговима и долинама завољела је природу и касније често писала о њој. Често је писала о дјетињству, биљкама и животињама, о појавама у природи.

Студирала је на одјељењу за свјетску књижевност, општу историју и историју умјетности Филозофског факултета у Београду.

Након дипломирања, прво је радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе.

Након што је од 3. септембра 1925. године радила око годину дана у Учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд, гдје је радила у Првој женској реалној гимназији (данашњој Петој београдској гимназији).

Почетком Другог свјетског рата отишла је у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953. године. Десанка је била пјесник, приповједач, романсијер, писац за дјецу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.

Објавила је око педесет књига поезије, пјесама и прозе за дјецу и омладину, приповједачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве пјесме објавила је 1920. године у часопису "Мисао".