Стари Грци су их сматрали симболом плодности и Атине, док су их Римљани користили за прављење вина и љековитих напитака.

Наполеон Бонапарта их је толико волио да су постале амблем његових присталица, а његова супруга Жозефина их је увијек носила на годишњицу брака.

Занимљиво је да љубичице садрже једињење јонон, које привремено "успава" наша чула мириса, због чега нам се чини да њихов мирис час нестаје, час се поново јавља. Постоји преко 500 врста овог цвијета, а многе од њих су потпуно јестиве и богате витаминима А и Ц.

У народној медицини, сируп од љубичица вијековима се користио за смиривање кашља и упала грла. Оне често расту у сјеновитим предјелима, симболизујући повученост, али њихова отпорност омогућава им да преживе и под снијегом. Викторијанци су љубичицама слали тајне љубавне поруке, гдје је свака нијанса имала посебно значење. Данас се њихово есенцијално уље масовно користи у индустрији најлуксузнијих парфема због специфичне пудерасте ноте.