Шафран се с правом назива "црвеним златом" јер је то најскупљи зачин на свијету, а његова цијена потиче од невјероватно захтјевног процеса бербе који се и данас обавља искључиво ручно. Да би се добио само један килограм овог драгоцјеног зачина, потребно је убрати око сто педесет хиљада цвјетова биљке Crocus sativus, и то у рану зору прије него што се латице потпуно отворе.

Из сваког цвијета пажљиво се извлаче само три танка црвена тучка која се потом суше како би развила своју специфичну арому и љековита својства. Занимљиво је да овај цвијет цвјета само двије седмице у години, што додатно доприноси његовој ријеткости и високој тржишној вриједности широм свијета. Кроз историју, шафран није био цијењен само у кулинарству због своје интензивне жуте боје и горкасто-меденог укуса, већ се користио и као луксузна боја за тканине краљевских одора.

Стари Грци и Римљани су га расипали по дворанама како би мирисом освјежили простор, док се у народној медицини вијековима користио као природни лијек за поправљање расположења. Данас је научно доказано да шафран садржи снажне антиоксидансе који штите ћелије од стреса и могу помоћи у ублажавању симптома благе депресије. Највећи свјетски произвођач је Иран, али се врхунски шафран узгаја и у Шпанији и Грчкој, гдје свака регија чува своје тајне сушења и обраде.