У Хан Пијеску јуче је започело извођење радова на реконструкцији, рестаурацији и адаптацији Љетње резиденције краља Александра Карађорђевића.

Начелник ове општине Слободан Ђурић нагласио је да ће овој објекат након завршених радова бити враћен у првобитно стање из 1925. године, преноси Срна.

Извођач радова „Јокић Инвест“ д.о.о. Зворник је започео радове, а почетку извођења радова су присустволи и чланови Надзорног тима д.о.о. „Радис“ Источно Сарајево, који ће вршити услуге стручног надзора у складу са законским одредбама у области грађења и надзора над грађевинским објектима, директорица Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Јасна Милешевић, као и представници Општине Хан Пијесак, на челу са начелником Слободаном Ђурићем.

Овај објекат је од велике важности и значаја како за саму општину Хан Пијесак, тако и за очување историјских и културних вриједности, као и развоја туризма на подручју цијеле источне регије.

Изградња дворца, коју је Алксандар Карађорђевић одобрио, почела је 1919. године, а радови су трајали непуна 24 мјесеца. Двор је грађен тако да се уклапа у природни, планински амбијент – приземни дио је од домаћег клесаног камена, а изнад су дрвена брвна. Како кажу они који су имали прилику да уђу, дворска љепота је садржана у одајама много више него у вањском изгледу.

Поред налога за изградњу властитог дворца и пратећих објеката – љетниковца краљице Марије, објекта за смјештај краљевске жандармерије и коњушнице, краљ Александар је 1920. године дозволио енглеској дами Дикенсон да изгради вилу Арктик у непосредној близини дворског комплекса. Поменута дама је несебично помагала српски народ, између осталог тако што је отворила бесплатну мензу у Београду предвиђену за исхрану сиромашних српских студенaта.

У Хан Пијеску је 1923. године саграђена и дворска капела од дрвета, којој је кумовао краљ Александар. Међутим, пошто је био заузет државничким обавезама, он лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика сердара Јанка Вукотића. Црква је нажалост изгорјела у Другом свјетском рату.

На почетку Другог свјетског рата краљ Петар Карађорђевић, бјежећи пред Нијемцима са принцом Павлом и намјесништвом склонио се баш у Хан Пијесак. Издао их је један Чех, члан персонала, али и сарадник Нијемаца. Краљ и намјесништво спасили су се само захваљујући добром склоништу.

Краљев двор у Хан Пијеску добрим дијелом је уништен у току Другог свјетског рата. У њему је једно вријеме био штаб Францетићевих црнокошуљаша. Након рата комунистичке власти су ријешиле да га обнове. Изведени су радови на реконструкцији, обновљена је сама вила али и пратећи објекти те љетниковац краљице Марије.

У овом објекту често је боравио један од кључних људи Титовог обезбјеђења – Милан Жежељ. Вила је годинама квалитетно одржавана, а већина раритетног и репрезентативног намјештаја из времена краља Александра била је сачувана, све до седамдесетих година, када почиње вријеме небриге.

У посљедњем рату у Хан Пијеску је било смјештено сједиште Генералштаба Војске Републике Српске па је кроз двор Карађорђевића прошла војска што је такође оставило посљедице.

Објекат се данас налази у изузетно лошем стању, нарочито након пожара који је докусурио једину резиденцију краљевске породице у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Видео: Горштак