Свједоци смо да се квалитет ваздуха драстично погоршава приближавањем зиме. Многи градови, посебно они у котлинама се претварају у гасне коморе, док степен загађења прелази све дозвољене границе. Према подацима са сајтoва AirVisual i Purpleair, Источно Сарајево и Сарајево су константно у топ 10 најзагађенијих градова свијета, са AQI индексом загађења од преко 150, а индекс често зна достићи и до критичних 300!

AQI је индекс који показује квалитет ваздуха. Већа индексна вриједност значи загађенији зрак и озбиљније евентуалне посљедице по здравље. На примјер, 50 индексних поена значи релативно чист зрак и малу вјероватноћу штете по здравље, док индексна вриједност од преко 300 поена значи загађење високог нивоа, изузетно опасног по здравље свих грађана. Вриједности AQI iндекса веће од 100 изражавају квалитет зрака опасан прије свега за групе становништва изузетно осјетљиве на загађење, а крајње повећање индексне вриједности значи зрак опасан за све.

 Температура ваздуха обично пада са повећањем надморске висине (1 °C на 100 m). Али током хладних зимских ноћи површина земље веома брзо губи температуру. Зрак у близини површине постаје хладнији од зрака изнад њега и тако настаје топлији слој ваздуха, изнад хладнијег. То се назива температурна инверзија. При оваквој температурној инверзији, топли ваздух делује као поклопац, прекривајући опасне честице.

Па, каква је веза између инверзије температуре и квалитета ваздуха?

Слојеви топлог ваздуха спречавају да зрак испод њега прође. Тако загађивачи који се стварају приликом ложења у домаћинствима, издувни гасови возила и други индустријски загађивачи круже у близини површине. Концентрација токсина у ваздуху који удишемо расте и постајемо заглављени у “куполи”.

Град смјештен у долини и близу планина подложнији је температурној инверзији од других градова. Хладни ваздух је гушћи и тежи; због тога често “клизи” низ падину планине и завршава у долини, остављајући топлији зрак изнад.

Зимска хладноћа значи сагоријевање више фосилних горива

Иако је индустријско загађење на константном нивоу током цијеле године, загријавање домаћинстава и емисије из возила су већи током хладнијих зимских дана. Нарочито у сиромашнијим земљама у којима се у домаћинствима ложи угаљ и разно смеће. Ниво PM 2.5 честица, угљен моноксида и других токсина се тиме знатно се повећава. PM 2.5 представља честичне материје (particulate matter – PM) које имају пречник мањи од 2.5 микрометра. Пошто су врло мале и лагане, фине честице остају дуже у ваздуху него теже честице. Захваљујући својој малој величини, честице мање од 2.5 микрометара су способне да прођу нос и грло, те могу да продру дубоко у плућа, а чак могу ући и у крвоток, што их чини изузетно опасним за човјека.

Како побољшати квалитет ваздуха

Мјере за очување животне средине су итекако потребне. Недавно је италијански министар економије потврдио да је његова земља планира укинути употребу угља до 2025. године, чиме се придружила Француској, Великој Британији и Канади. Корак, али барем, у правом смјеру.

Друго „рјешење“ које би значајно побољшало атмосферу је прелазак на електричне или хибридне аутомобиле. Очигледно, такође би помогло и ограничење обима саобраћаја и наметање наплате такси за загађење.

Стручњаци за проблем загађивања ваздуха имају посебно оштре ријечи за произвођаче аутомобила. - Сада знамо да су гасови из дизел возила много токсичнији него што су то тврдиле ауто-компаније и то је велики узрочник загађења ваздуха у Европи и Сјеверној Америци. 

Више информација о квалитету ваздуха у нашој околини погледајте на овом линку.