Астроном Бранко Симоновић истакао је да је основни мотив у дугој пракси љетњег и зимског рачунања времена био уштеда енергије и додао да се сада губи поента те праксе због другачијег начина живота и радног времена.

- Прије свега, ова пракса уведена је како би се искористио што већи дио обданице с обзиром на радно време. Дакле, сад већ говоримо о свету који на неки начин зависи од радног времена, дакле о свету који је био индустријализован. Од тог доба, прилике су се промениле, тако да је питање у којој мери данас то испуњава своју сврху. Сада се поставља и врло оправдано питање да ли ми данас на тај начин штедимо енергију - објаснио је Симоновић за Танјуг.

Симоновић је додао да истраживања која су била посвећена томе говоре супротно, заправо говоре да су савремене навике допринијеле томе да ми сада не идемо на спавање у девет часова, већ се живот наставља дубоко у ноћ.

- Потрошња енергије је сада знатно већа. То је јасно и онда као једини и главни мотив за ову врсту интервенције, односно оно о чему треба размишљати јесте како треба искористити светли дио дана, пре свега ради нас самих, односно ради боравка у природи, боравка са децом итд. - рекао је Симоновић.

Он је рекао и да је можда дошло до контраефекта јер током тамног дијела дана више користимо електричне уређаје.

Како је навео, чињеница је да та врста договорне интервенције, дакле неког указа или сличног формалног акта, подразумијева да током године или једног дијела године бива извршена корекција у односу на часовник, или прецизније речено, простор се помјери у сусједну источнију зону.

- Поента љетњег и зимског рачунања времена се у данашње време губи. Чињеница је заправо да од доба када је та интервенција код нас уведена, а ми смо били последњи који су је увели 1983. године. Пре тога је код нас било неких покушаја да се то реши са пола часа, али то је остало у некој сенци. Од тог доба до данас пракса се променила. Дакле, промениле су се не само навике, већ се и радно време креће у широком распону - рекао је Симоновић.

Како је објаснио, има оних који су ранораниоци, који на посао крећу веома рано и раније се враћају кући, али има и оних који раде другачије.

- Једно ново радно време од девет до пет је постало ако не доминантно, онда врло присутно, а постоје и они послови који почињу од 11. Онда се поставља питање у том шаренилу да ли је могуће наћи ма какво решење, а да буде подједнако добро свима, а испоставља се, заправо врло је јасно да то није могуће - навео је Симоновић.

Симоновић је рекао да су критични мјесеци новембар, децембар, јануар и фебруар јер се чини да је стално ноћ, јер, према његовим ријечима, устанемо по ноћи и вратимо се по ноћи.

Симоновић је истакао да није добра опција ни да се вријеме рачуна ни као зимско ни као љетње.

- С обзиром на то да је јавност подељена између две могућности, ја сам понудио тзв. треће решење које је у суштини нека врста компромиса између ова два. Реч је о томе да бисмо ми остали у основној средњоевропској часовној зони, која се често погрешно назива природна и астрономска. Све у вези са временом је договорна ствар и нема везе са природом - рекао је Симоновић.

Како је објаснио, остали бисмо у својој основној часовној зони, али бисмо на неки начин искористили обданицу у оном смислу како је имамо повољно током љета.

- То би подразумевало заправо да не дирамо часовнике, него да померимо радно време за један час. Притом, то је један привид. То је исто еквивалентно као и прилике током лета. Буквално је све идентично, само што часовник неће лагати да је један час више, него ће показивати основно време - објаснио је Симоновић.

Симоновић је објаснио и да је тешко тако нешто организовати зато што је различито радно вријеме.

- Истражујући и ослушкујући схватам да свако има неко своје решење чак и када сагледа чињенице. Још једна идеја је да се не дирају часовници, него да се уведе указна промена радног времена - рекао је Симоновић.

Симоновић је подсјетио да је Европски парламент покренуо дебату за укидање казаљки на сату, али је то 2020. стављено по страни због вируса корона.

Симоновић је навео и да је мана код тренутног модела што при преласку из једног у друго рачунање времена долази до негативног утицаја на здравље и поремећаја биоритма.