Балканске земље налазе се у самом врху листе, у топ пет по процентуалној стопи младих старости до 35 година који и даље живе са родитељима, односно под истим кровом, а БиХ се налази чак на другом мјесту.

Откривају ово подаци објављени од стране Евростата, који се бавио истраживањем колики број лица старости од 18 до 35 година и даље живи са родитељима или користи њихове приходе. На првом мјесту ове листе налази се Црна Гора, гдје се тај проценат креће близу 69 одсто.

Иако ово истраживање није обухватило БиХ, она би се, ако се узму као вјеродостојне неке анкете урађене током прошле године, нашла на другом мјесту са 66 одсто. На трећем мјесту ове "допуњене листе" налази се Албанија (65,6), четвртом Хрватска (63,7), док је Србија на шестом са процентом од 54,5 одсто младих који и даље живе са својим родитељима, а што је дупло више од европског просјека. Око 50 одсто забиљежено је у Грчкој, Пољској, Италији и Шпанији.

Као и ранијих година скандинавске земље имају једну од најнижих процентуалних стопа младих који живе са родитељима. Већина становника овог региона старости до 35 година живи одвојено од својих родитеља. Тај проценат се креће од 3,5 одсто у Данској до 7,5 у Шведској.

У случају Финске тај проценат износи 3,5, а богате Норвешке 7, одсто. У западној Европи ситуација је слична - удио младих који бораве у родитељском дому је релативно низак и креће се од 11 одсто у Холандији до 40 одсто у Ирској. Када се подвуче црта, просјек унутар Европске уније износи око 30 година.

Према студији под називом "Положај младих у БиХ" коју је током прошле године финансирала фондација "Фридрих Еберт Штифун", чак 66 одсто испитаних младих људи и даље живи са једним од родитеља.

Као најчешћи разлог живота у родитељском дому навели су комфор који им он пружа. Истакли су и да је живот у породичном дому најједноставније и најпрактичније рјешење. Као други разлог навели су финансијске околности које им не дозвољавају да се осамостале.

Према ријечима социолога Јадранке Берић, много је узрока због којих млади остају да до касних година живе заједно са родитељима. Као велики проблем наводи то што они све чешће одгађају формирање своје породице, а што је постао готово тренд.

- Када створите своју породицу, ви ћете почети размишљати о свом дому, односно пресељењу од родитеља. Нажалост, та старосна граница, када млади одлучују да ступе у брачну заједницу, постаје све виша. Такође, никако не треба заборавити да економски аспект такође игра једну од кључних улога у овој причи. Куповина некретнине, стана или куће, готово је немогућа мисија због високих цијена. Економска и социјална ситуација у БиХ никако младима не иде наруку. Тешко је наћи и посао, а самим тим и доћи до неког стамбеног кредита - каже Берићева додајући да је много аспеката који утичу на то зашто БиХ, али и остале балканске државе имају овакве поразне резултате.   

Наводи да је прихваћен и један западни начин живота, који узима свој данак, јер је све већи број случајева када млади, а који успију доћи до неког новца, радије купе неки добар аутомобил не размишљајући при томе о свом породичном дому, јер га већ имају код родитеља.

Сматра и да је врло битан моменат заштитнички однос родитеља који они имају према дјеци. И он утиче, каже, али не у мјери која би могла бити пресудна да БиХ има овако велики проценат младих који и даље живе са родитељима, односно не напуштају породично гнијездо.

Указује да на ове проценте, а што се може видјети и из саме листе, утиче и културолошки оквир, али и сама традиција, јер је и даље код народа на просторима Балкана присутно правило да, када се мушкарац ожени, у породични дом доводи младу, гдје остаје да живи.

Коментаришући податке за скандинавске земље, које имају далеко мање проценте младих који и даље живе са својим родитељима, каже да ове државе имају далеко боље успостављене системе, јер власти стимулишу одлазак младих и њихово  осамостаљивање. 

- Вјерујем да закон који је недавно усвојен, а односи се на поврат ПДВ-а приликом куповине прве некретнине, може допринијети да се ови проценти колико-толико смање. Али ради се о малом кораку да се пружи један вјетар у леђа младим људима. Неопходно је још много тога урадити, системски, а што подразумијева и стварање једне унутрашње позитивне климе. Мора се успоставити култура рада и пословања, али и генерално поправити стање у самом друштву - поручила је на крају Берићева.     

Демограф Стево Пашалић каже да га нису нимало изненадили ови подаци, који су балканске државе сврстали у сам врх ове листе. Када су у питању подаци за БиХ, сматра да је поменути проценат веома реалан те да је он из године у годину све већи, а што је, како додаје, несумњиво својеврсни балкански синдром.

Објашњава да је, поред економских разлога, ово резултат и једног негативног тренда да млади све касније ступају у брачну заједницу. Каже да је та граница код мушкараца  подигнута на више од 30 година, али и код самих жена, које у брак ступају све касније.

- Разлога је много. Неко је студирао. Други немају посла. Трећи желе направити некакву каријеру. Четврти највећу егзистенцијалну сигурност виде у суживоту са родитељима. И то је нешто што је дијаметрално супротно са оним што можемо видјети у неким, рецимо, скандинавским земљама. Они су увели један принцип, односно систем, да се млади већ са двадесетак година осамостаљују, и то у сваком погледу. Али то им је омогућено јер они далеко лакше долазе до посла, од ког могу не само нормално живјети већ и планирати подизање породице.  Они годинама имају и добру популациону политику која подразумијева и бесплатне вртиће. И код нас се нешто слично покушава урадити, али мора постојати системска политика и стратегија, а не спорадична и ад хок рјешења. Ради се о сложеној причи која захтијева много одговорнији и посвећенији приступ - поручио је  Пашалић. 

Проценат младих који остају да живе са родитељима

Црна Гора       68,8

БиХ                      66

Албанија         65,6

Хрватска         63,7

Словачка        56,8

Србија              54,5

Грчка                  54,4

Пољска            52,9

Шпанија          48,3

Бугарска         44,2

Португалија  43,6

Ирска                39,7

Словенија      38,8

Румунија          34

Мађарска       32,9

ЕУ-27                  30

Чешка               22,8

Белгија             20,1

Аустрија           18,1

Швајцарска  17,8

Француска     16.4

Њемачка        13,7

Шведска          7,5

Норвешка      7,2

Финска             4,2

Данска             3,5